Љуља се трон партијским лидерима у Хрватској?

Социјалдемократска партија Хрватске (СДП) је увела неке промене за које страначко вођство тврди да представљају корак према демократизацији и децентрализацији странке, поготово када је реч о партиципацији жена. Но чињеница је да се новим статутом додатно учвршћује положај председника странке и отежава његова смена.

И предлог новог статута Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) доноси неке помаке, али не онакве какви су првобитно били предложени. Моделом "један члан - један глас" бирали би се председник, његов заменик и четири потпредседника, али не и сви чланови председништва, којих је до сада било шест. Уводи се могућност саветодавног референдума међу чланством, али не за сва питања.

Питање унутарстраначке демократије у владајућој странци подгрејано је након недавне побуне дела страначких првака против наметања ратификације Истанбулске конвенције од стране председника странке Андреја Пленковића. Побуњена струја инсистирала је да свако у Хрватском сабору гласа по савести, а не страначком диктату.

Сада је јасно да случај неће донети никакве санкције унутар ХДЗ-а. Чини се да је Пленковић, због ослабљене позиције, морао да прихвати одређени степен унутарстраначке демократије. То га чини различитим од својих претходника, који су уживали у позицији неупитног страначког вође чије се одлуке беспоговорно извршавају.

Монархијски стил владавине

Дарио Никић Чакар, доцент на загребачком Факултету политичких наука, оцењује за Дојче веле да Пленковић заправо није имао другог избора. Подсећа да је Пленковић, преузимајући ХДЗ, обећао демократизацију странке и дистанцирање од "монархијског" стила владавине Томислава Карамарка и Иве Санадера.

"Јавност то очекује од њега. Зато Пленковић у овом погледу нема избора. Он начелно с тим вероватно нема никакав проблем, иако је сигурно свестан да би то краткорочно могло да му уздрма позицију", објашњава млади политиколог. Додаје да "не постоји страначки вођа који своју позицију не би хтео да додатно заштити".

Када је реч о унутарстраначкој демократији, Никић Чакар зна о чему говори, с обзиром да је с колегиницом Кристином Ћелап при две године спровео емпиријско истраживање на ову тему у осам хрватских странака. А то истраживање показује да је унутарстраначка демократија у Хрватској на изузетно ниским гранама, чак и у поређењу са сличним источноевропским демократијама за које постоје подаци.

У хрватским странкама моћ је концентрисана у уском кругу око председника странке, одлуке се доносе нетранспарентно, а партиципација чланства једва да и постоји. Странке се по правилу опиру променама и настоје да сачувају окоштале олигархијске структуре.

Странке као "one man show"

Степен демократичности неке партије мери се најпре утицајем чланства на избор страначких вођа и кандидата на општим изборима. Никић Чакар сматра да се виде позитивне промене у неким странкама, које су почеле да се отварају, не само својим члановима, него и бирачком телу.

Међутим, скептичан је када је реч о томе колико модел „један члан - један глас" доприноси демократизацији странака. Према његовом мишљењу, страначки врхови тај модел вешто користе за учвршћивање позиција, што је и логично, с обзиром да су плебисцитарно изабрани шефови поштеђени критика и покушаја оспоравања.

У погледу избора кандидата за изборне листе у Хрватској и даље најважнију улогу имају челници странака и узак круг око њих. Ако садашњи предлог партијског „устава" буде усвојен, ХДЗ-овци ће убудуће имати могућност страначких предизбора за кандидате на листама за Сабор као и кандидате на локалним изборима, али то је предвиђено само као могућност, а не обавеза.

"Право да одређују изборне листе страначким вођама даје невероватну моћ, која се касније одражава и на дисциплину чланова посланичког клуба", упозорава Дарио Никић Чакар.

Хрватска заостаје и када је реч о могућности да чланство учествује у изради изборних програма. „Чак и у релативно демократичнијим странкама, као што је СДП, обични чланови имају врло мале могућности утицаја на коначан изглед страначких политика", објашњава наш саговорник.

Он ипак додаје да и у развијеним западним демократијама често постоје једнако круте странке.

Нове странке не хају за демократску процедуру

Још је занимљивија ситуација у новим странкама, попут Моста и Живог зида, који је недавно одржао први страначки конгрес. Тај је скуп био организован као велика конференција за новинаре, без радних тела и уобичајених процедура за страначке конгресе. За разлику од традиционалних странака, Живи зид уопште не крије да му није стало до демократске процедуре.

Могу ли такве странке да граде демократско друштво? Пензионисани професор политичке психологије Иван Шибер уверен је да се странке морају демократизовати. Подсећа да се демократија састоји од права већине да доноси одлуке, обавезе већине да штити и поштује мањине, као и од поштовања правила игре.

"Иста та правила игре, међутим, морају бити поштована и на унутарстраначком нивоу. Рецимо гласање по савести треба да постојати у случају питања погледа на свет, али не и када се рецимо гласа о буџету што је кључно за сваку странку. Иако и унутар странака већина доноси одлуке, већина мора заштитити право мањине на различито мишљење, ако то мишљење не одступа од кључних постулата странке", закључује Шибер.