Припадници јеврејске заједнице одржали комеморацију у Јасеновцу

Разлог одвојеним комеморацијама је величање усташтва у Хрватској кроз разне начине, посебно коришћењем усташког поздрава "За дом спремни", иако је његова употреба забрањена Уставом.

Према најавама у суботу ће бити одржана комеморација у организацији антифашиста, а вероватно и српских представника, док ће у недељу 22. априла бити одржана централна државна манифестација.

На комеморацији се окупило стотинка припадника јеврејске заједнице и представника амбасаде Израела у Загребу, САД, Канаде, Немачке, Србије, Француске и Холандије.

Председник Координације јеврејских општина Огњен Краус истакао је да је веома жалостан што се одржавају три комеморације, што нема јединства, али да је одговорност за то на Влади која, како каже, може врло лако да исправи или уклони главне разлоге због којих Јевреји то раде одвојено.

"У држави Устав мора бити изнад свега, а у Уставу пише да је поздрав 'За дом спремни' неуставан. И ту не може бити никаквог 'али', какав је озаконило Поверенство за суочавање с последицама недемократских режима", рекао је Краус, пренели су хрватски медији.

Додао је да је у Хрватској на делу ревизија прошлости и изједначавање Југославије и НДХ, што је по њему недопустиво "јер је НДХ била злочиначка држава чији су расни закони омогућили готово у целости елиминацију Јевреја из Хрватске, а побијен је и велик број Срба, Рома и Хрвата антифашиста".

Амбасадорка Израела у Загребу Зина Калај Клеитман рекла је да је тужно што се одвојено одржавају комеморације и истакла да је важно спровођење закона и Устава и да код поздрава "За дом спремни" не би смело бити могућности да се он сме корисити понекад, иако сматра да је то привремено решење.

Јасеновац је од августа 1941. до 22. aприла 1945. године био логор смрти, најгори и најзлогласнији од 50 логора и сабирних центара које је организирала НДХ, у којима су убијани мушкарци, жене и деца због своје верске, националне или идеолошке припадности.

Поименични попис жртава логора Јасеновац наводи имена и податке за 83.145 жртава – 39.570 мушкараца, 23.474 жена и 20.101 деце до четрнаест година старости.

Највише је у 1.337 дана постојања логора страдало Срба, Рома, Јевреја и Хрвата.

Комеморација се одржава у знак сећања на 22. април 1945. године када је последња група логораша, њих 600, покушала пробој из логора.

Већина је била покошена митраљеском ватром стражара усташа, а пробој из логора преживело је 90 логораша.