Избрисани и невидљиви, како до ускраћених права у Словенији?

После 40 година живота у Словенији, некашњи подофицир ЈНА Станиша Миленовић избрисан је из словеначког државног регистра. Те 1992. године имао је рок од 24 часа да напусти свој град и породицу, а 10 година му је требало да врати своја права.

"Вратио сам се после шест и по година, онда су Словенци увели те визе а визу ми не дају. Сретали смо се у Мађарској и објасни деци, унуку од четири-пет година како они могу да иду у Словенију а ја не, како да им објасним да ја нисам криминалац и да нисам ништа направио", објашњава Станиша Миленовић.

Највећи број оних којима је једна уредба променила све, данас живи у Србији. Тако и Миле Ћулибрк – 22 године се бавио угоститељством у Љубљани и одједном, у том граду је постао странац.

"Четири године сам чекао за држављанство, у ствари сам две чекао јер нисам имао више од чега да живим, узму ти стан, станарско право, четири године држављанство, ево сад ће бити четири године да чекам стални боравак", каже Марко Новак, породица избрисаних.

Европски суд за људска права донео је пресуду после које је Словенија донела закон којим је омогућила решење проблема онима који су поново добили право боравка у тој земљи. Закон је био временски ограничен и малобројнима је омогућио одштету од 50 евра до 13.000 евра по особи. 

"Тај закон нама не иде у корист, Стразбур и сам Савет Европе је подржао на крају тај закон и рекао да по групној тужби коју је водио италијански адвокат Сакући речено је да нисмо искористили сва правна средства у Словенији и по томе смо одбијени", истиче избрисани из Љубљане Миле Ћулибрк. 

У Стразбуру се води још неколико спорова који би могли да помогну избрисанима. Србија другој држави не може да сугерише како да решава проблем, ипак, у Министарству спољних послова кажу да се разговара о том питању.

"Неки проблеми проистичу из квалитетног окончања споразума о сукцесији, и многа питања, првенствено материјалне и нематеријалне имовине се кроз све анексе провлаче. Наставићемо да кроз конзуларне и друге консултације указујемо на овај проблем и тражимо решења. Можда су нека од решења да Словенија донесе прописе којима би продужила ове рокове", сматра државни секретар Министарство спољних послова Вељко Одаловић. 

Од 1992. избрисани су се два пута поново уписивали у словеначке књиге. Од 2010. до 2013. од 2.000 заинтересованих ту могућност је добило око 150 људи. Ако не буде нових рокова, већини избрисаних остаје нада у исход приватних парница пред словеначким судовима.