Стево Ђурашковић: Хрватска се није суочила са теретом Јасеновца и НДХ

Стево Ђурашковић каже да су жртве усташког терора у односу на број становника НДХ друге по величини, одмах иза Хитлерових, и да према подацима демографа Владимира Жерјавића, који се данас сматрају релевантним, у Јасеновцу је погубљено око 250.000 цивила, што у логорима, што у акцијама "чишћења терена", од тога око три четвртине Срба.

Напомиње да је Жерјавић иначе својим прорачуном "рашчарао" великосрпски мит о Јасеновцу, дошавши до бројке жртава логора у висини око 80.000. 

Недавно је, каже, свеобухватни попис жртава који спроводи Спомен-подручје Јасеновац дошло до скоро исте бројке.

"Међутим, нису саме бројке показатељ; лицитирање њима у крајњу руку је одвратно. Чињеница је и да је Јасеновац био једини концентрациони логор који нису водили немачки нацисти, већ усташе аутономно. Од тог проблема не смемо бежати, будући све док се с њим не суочимо, имаћемо и даље присутно кокетирање с усташтвом", рекао је Ђурашковић, који сматра да је изложба о Јасеновцу у Њујорку српским властима била потребна у политичке сврхе.

Ипак, истакао да је да због државотворне Туђманове интерпретације десница добрим делом одбија суочавање с тим злочинима, али и левица, каже, има проблем суочавања. 

"Наиме, Туђман је био у праву када је наглашавао да је рекао да је велики број људи био уз НДХ, не зато што су били нацисти или фашисти, него зато што су им због искустава међуратне Југославије била одвратни сама Југославија, а и комунизам као режим. Ти људи нису криви, али њихови потомци као и цело друштво морају сносити историјску одговорност да се ни у ком тренутку тај режим не велича, потомке не оптерећујемо кривицом, већ све нас одговорношћу. То је део оног што се зове историја културе, а која чини важан део демократске политичке културе", навео је Ђурашковић.

На констатацију да данас власти не желе да осуде НДХ а да у истој реченици не осуде и "злочиначки комунистички режим", Ђурашковић каже да је то изједначавање увезено из Европе.

"Ангела Меркел и Емануел Макрон не виде да сами себи копају јаму. Зашто? Политичка употреба теорија тоталитаризма у бити поткопава европски антифашистички консензус на којем је Европа почивала после Другог светског рата. Тај је консензус почивао на томе да су се антифашисти разних усмерења ујединили против фашизма", рекао је и додао:

"Изједначавање злочина фашизма и комунизма имплицира да је комунистички антифашизам лажан, јер су комунисти користили антифашизам да би приграбили власт и наметнули недемократски режим. То је истина, али ако антифашизму узмемо комунисте, шта ће онда преостати? Јер буржуји су углавном чекали да их Американци ослободе. Заправо, осим у Пољској и делом у Француској, чињеница је да су европске антифашистичке покрете водили и већински попуњавали комунисти."

Као друго, Ђурашковић је навео да теорије тоталитаризма у политичкој употрби проглашавају једнакост нацистичког расног геноцида и комунистичког класног геноцида. 

"Али комунистички злочини у великој већини нису геноцидни. Јер за геноцид треба да постоји намера одређене власти да у потпуности или деломично истребе одређену групу људи", рекао је Ђурашковић.

Поједностављено, објашњава, Јеврејима и Ромима није било спаса у нацистичкој Немачкој или у НДХ, док код комунистичког терора категорије никад нису биле дефинисане. 

На опаску да је оружани сукоб у Хрватској и 25 или 22 године после и даље апсолутно средишња окосница и главни политички дискурс у Хрватској, Ђурашковић каже да је оно што се сада догађа само доказ да је хрватска држава неуспешни политички пројекат.

"Национална држава служи томе да осигура добар живот својим држављанима. Како је Хрватска политички и економски крахирала, сад имамо јахање на јединој преосталој светлој тачки независне Хрватске – 'домовинском рату'! Стога данас живимо у својеврсној копији осамдесетих, када се цео југословенски самоуправни пројект рушио, а СУБНОР људима почео улазити и у кревете", рекао је Ђурашковић.