Последице светске кризе у Хрватској

Из Загреба најављују да се отпуштања, пре свега, очекују у угроженим гранама, као што су бродоградња и прерада дрвета, али и привредним делатностима које може погодити глобална економска криза.

Реч је, пре свега, о трговини, туризму и грађевинарству.

Глобална рецесија, која у Хрватску стиже с благим закашњењем, највише ће утицати на извозно оријентисане компаније, суочене с наглим падом поруџбина са извозних тржишта.

Многа предузећа искористиће, међутим, кризне околности да се безболно реше вишка радне снаге, а очекује се и талас стечајева малих и средњих фирми које, због растуће неликвидности и повећаних трошкова финансирања, неће успети да се извуку из кризе.

Хрватско удружење послодаваца процењује да ће до краја године у текстилној и дрвопрерађивачкој индустрији без посла остати око 4.000 радника, од којих су некима већ уручене радне књижице, односно нису им продужени уговори на одређено време.

Крајем октобра, у Хрватској је било, према званичним подацима, нешто више од 228 хиљада незапослених, што је за 6.284, односно 2,8 одсто више него у септембру, али се процењује да ће се у наредним месецима та цифра повећавати.

Смањење инфраструктурних пројеката

Најава уравнотеженог државног буџета предвиђа оштро кресање предвиђених инфраструктурних пројеката, а како водеће хрватске грађевинске фирме велики део прихода остварују у пословима с државом, одлука владе о заустављању или одгађању великих јавних инвестиција директно угрожава грађевинаре.

Грађевинске фирме запошљавају 85.000 људи, па би, уз евидентну кризу станоградње у којој, због оштријих кредита, станове нема ко да купи, без посла могло остати више од 10.000 људи.

Како бројка запослених у грађевинставу, рачунајући и раднике по уговору на одређено време или "на црно" достиже и до 130.000, многи се плаше да би у случају кризе најмање 60.000 њих остало без посла.

Осим тога, реструктурисање и приватизација бродоградње, која се мора спровести до марта 2009, могу довести до отпуштања више хиљада људи.

Криза у туризму

Забрана рада недељом, осим у туристичкој сезони и у децембру, која на снагу ступа од 1. јануара - а по којој ће недељом радити само пекаре, трафике, пијаце и продавнице у оквиру бензинских пумпи, болница и аутобуских и железничких станица - донеће отказе за додатних неколико хиљада људи, пре свега међу малим трговцима, који су недељом имали највећи промет, али ни велики трговачки ланци нису искључени.

Како многи који су ранијих година долазили на летовање у Хрватску 2009. то неће моћи да учине, рачуна се и на затварање хотела и отпуштања запослених за време зиме.

Коначно, ако криза на тржишту капитала постане довољно дуга, вишак радника јавиће се и у финансијском сектору, прво у брокерским кућама и друштвима која управљају инвестиционим фондовима, од којих је најмање десет већ у тешком положају.

У ишчекивању кризе и мера против ње, Хрвати масовно користе потрошачке картице, па се у децембру,  због празника, очекује потрошња од 12 милијарди куна (1,7 милијарди евра), што је за три милијарде куна (око 422 милиона евра) више него у осталим месецима у години.

Рачуна се да ће се сваке секунде користити више од 400 картица. Хрвати су већ дужни банкама 120 милијарди куна (17 милијарди евра), од чега 51 милијарда куна (7,2 милијарде евра) отпада на потрошачке кредите, док три милиона грађана улази у минусе на рачунима, чија укупна свота износи 15 милијарди куна (преко две милијарде евра) - све то уз просечну плату од 4.978 куна (око 700 евра).