Мешовити бракови-други покушај

Македонци и Албанци и даље живе удаљени једни од других, свако у свом "делу света", а бракови међу њима не само да су реткост, већ су у неку руку и табу, пише у тексту на македонском Интернет порталу "Утрински весник".

Аутори текста наводе да су главни разлози што након толико година заједничког живота и даље постоје баријере за међуетничке бракове су стереотипи и предрасуде које имају једни о другима, али и верска припадност.

У исто време, за продубљивање јаза међу етничким групама, према мишљењу многих, велику одговорност сносе политичари, којима је на првом месту освајање политичких поена, и не размишљају о последицама које то може да изазове међу припадницима два народа.

Одлука да се склопи брак са неким ко није из твоје етничке групе у Македонији се гледа као изузетно храбар потез, који је истовремено и доказ велике љубави, која је толико јака да руши све предрасуде и баријере, наводе аутори текста.

Уколико некога у Македонији питате да ли може да се каже да је присутно повећање тенденције склапања бракова између албанске и македонске стране, добићете одричан одговор, уз додатно објашњење да је реч о појединачним случајевима.

Највећа подељеност је, како се наводи у тексту, на верској основи, јер је највећи број бракова склопљен или међу хришћанима или муслиманима.

То значи, објашњава се у тексту, да Македноци ступају у брак са Србима или Власима, а Албанци са Турцима или Бошњацима.

Статистика говори за себе

Статистички подаци међутим говоре супротно. Бројке показују да од 2003. године проценат бракова међу Македонцима и Албанцима расте.

Тако је прошле године склопљено 137 бракова од којих је у 16 случајева млада била Македонка, а младожења Албанац, а чак 121 је случај ступања у брак Албанке са Македонцем.

У 2007. години између Македонки и Албанаца склопљено 19, а у обрунтој ситуацији 169 бракова.

Ипак, како наводе аутори текста бројке не говоре о реалној ситуацији и дају помало искривљену слику.

Када је реч о браковима између македонског момка и Албанке обично је реч о младожењи из руралних крајева те земље и о девојци која заправо долази из матичне земље, Албаније, обајшњава се у тексту.

Социолог Илија Ацевски, међутим, сматра да ти подаци не значе много и да су далеко од прихватљивог нивоа међуетничке толеранције.

"Када се буде стигло до броја од 5 одсто бракова склопљених између Албанаца и Македонаца може се говорити о неким назнакама повећања толеранциије и бољег међусобног живота. По дефиницији такви бракови су најбољи и најјачи показатељ какав је етнички суживот. То показује колико и како припадници две различите етничке заједнице могу да живе заједно", објашњава Ацевски.

Ипак, мешани бракови, етнички, а ништа мање и верски, међу Македонцима и Албанцима, и даље изазивају бурне реакције у многим деловима Македоније, закључује се у тексту "Утринског Весника".