Китаровићева оштро о развоју Хрватске, Пленковић није чуо критике

Грабар Китаровићева је на 25. саветовању "Економска политика Хрватске у 2018", у Опатији, рекла да Хрватска има једну од најлошијих стопа извоза у односу на БДП у средњој Европи.

"Гледамо ли извоз робе, без услуга – тај однос је још гори. Док смо били некада развијенији па изједначени, данас смо на 85 посто развијености средње и источне Европе. Стопе пораста продуктивности запослености и БДП-а од 2013. до 2016. у Хрватској међу најнижима су у ЕУ. Имамо једну од најнижих стопа активности радне снаге. Удео људи с ризиком од сиромаштва међу највишима је у ЕУ", рекла је Грабар Китаровићева у, по оцени хрватских медија, најоштријем обраћању од доласка на ту функцију.

Говорећи о положају државе у међународном окружењу рекла, између осталог, да Хрватска предуго стоји, док је други престижу или им све више одмичу.

"Могу се сложити да видим људски потенцијал као највећи проблем Хрватске. Али питање које се намеће је можемо ли бити задовољни резултатима саветовања? Можемо ли их повезати с политикама и реформама? Размењујемо мишљења и ставове, али се морамо упитати о њиховој ефикасности", рекла је Грабар Китаровићева.

Председница је запитала какву перспективу имају млади у Хрватској када са највишом просечном старошћу у ЕУ напуштају родитељски дом. 

Указала је да је Хрватска, када су у питању социјална давања за младе, међу последњима у ЕУ.

"Још више забрињава што у тим давањима нема давања за образовање, већ се задржавамо на давањима за незапосленост и инвалидност. Међу најслабијима смо у тестовима из математике у ЕУ. Док други напредују, ми стојимо на зачељу. Остајемо неконкурантни у подручју људских ресурса", казала је она.

Могла би, казала је, да настави да набраја јер, како је рекла, примера има и у другим областима, те да све то наводи на закључак да Хрватска предуго стоји и да је након неколико година раста пала за осам места на Дуинг бизнис листи.

"Испред нас су многе државе које нисмо сматрали конкуренцијом. Данас они тако могу гледати на нас. Значајно је да нисмо назадовали у броју бодова. Али друге државе су се по правилу много јаче реформисале и праве веће помаке на листи", рекла је Грабар Китаровићева.

Оценила је да све то звучи прилично "црно и негативно" и додала да се зна да ипак није све тако, односно да Хрватска има одличних примера изврсности, фирми које запошљавају и боре се на глобалном нивоу.

"Ми као званичници треба не само да ослушкујемо пулс народа, већ и да га водимо", рекла је Крабар Китаровићева истакавши да је неопходна много снажнија способност комуницирања планова идеја, да, како је рекла, и најбољи планови не би пропали ради површне комуникације.

Као пример добре комуникације навела је увођење евра у Хрватској, али је додала да верује да ће бити реч о искреној расправи, где ће коначна жеља грађана бити узета у обзир.

Пленковић није чуо критике

Оштре критике председнице Колинде Грабар Китаровић изречене на рачун актуелне владе, Андреј Пленковић није коментарисао јер, како је рекао, није чуо шта је рекла с обзиром на то да је био у Сабору, где је одговарао на питања посланика, али је, ипак, додао да он ту не види "ништа драматично". 

"Ја не могу бити на актуелном сату у Сабору и слушати говор у Опатији, али не видим ништа драматично, нема ту дизање прашине коју желите да креирате", рекао је Пленковић новинарима у Сабору.

Најавио је да ће говор Китаровићеве коментарисати када буде прочитао шта је рекла.

Како је пренео загребачки портал 24 сата, Пленковић није одговорио ни на питање да ли га је изненадила одлука да следеће рочиште за Ивицу Тодорића у Лондону буде тек у априлу наредне године.

"На тужилаштву је, јер они су ти који упућују европски налог за хапшење, да тражи објашњење за овакву одлуку од Уједињеног Краљевства", поновио је премијер.

Хрватски премијер није одговорио ни на питање да ли му се чини да је председница Китаровић већ у кампањи за други председнички мандат, те да ли ће она бити кандидат ХДЗ-а.

Говорећи о првој години мандата његове владе, Пленковић је за оне који сматрају да је у Хрватској лоше подсетио је да влада смањује дефицит, јавни дуг и незапосленост.

"Имамо раст БДП-а, крећемо се према шенгенском простору и према усвајању евра, диже се минимална плата, остварују споразуми са синдикатима, водимо дијалог с ХУП-ом, растерећујемо привреду, земља је изашла из процедуре прекомерног дефицита", казао је Пленковић.