Дракулић: Да ли је Хрватска подружница Ватикана

Говорећи о положају жене у Хрватској, Славенка Дракулић у интервјуу за Радио Слободна Европа каже да то конзервативно стање подстичу и влада и Католичка црква.

"Влада се не супротставља конзервативизму, већ се понаша управо као да нисмо секуларна држава. Човек се онда пита да ли смо подружница Ватикана. Поред тога Хрватска није потписала ни Истанбулску конвенцију која није ништа друго него један низ мера како би се спречило насиље над женама, шта учнити и како помоћи жртви", навела је Дракулићева.

Ми смо се, каже Дракулићева, саплели о појам "рода" који се у Хрватској погрешно тумачи.

Додаје да јој се чини да је то још један изговор да се та конвенција не потпише.

У том новом конзервативизму, према њеним речима, дошло је до једне спреге власти и цркве, где је Католичка црква добила несразмеран простор и утицај и, наравно, да се онда у том оквиру враћамо на патријархат класичног типа где би жена требало да буде у кући и да рађа децу.

На констатацију да је талас неоусташтва већ добрано опрао тековине антифашизма у Хрватској, генерације рођених деведесетих су данас одрасли људи са схватањем да се у оружаним сукобима у Хрватској не може починити злочин, Дракулићева потврђује да је то догма оружаних сукоба у Хрватској – они који се бране не могу починити злочин.

"У Хрватској је, заправо, успостављена једна институција 'чувара револуције', а то су ветерани. Они су од тренутка када су штрајковали у Савској у Загребу и од смене власти успоставили нешто попут нове полиције и то културне полиције која ординира када ће или неће бити одржане некакве манифестације, попут Ноћи казалишта или када ће бити замењен Хрвоје Хрибар, први човек Хрватског аудио-визуалног центра (ХАВЦ). Ситуација је врло занимљива. Заправо, нечињењем се афирмише једна нова врста понашања", навела је Дракулићева.

Ветерани су, каже, под високом заштитом власти и Цркве у Хрватској, а влада не чује друга мишљења.

"Код нас се испоставило да је нормално постављати знакове, писати усташке и фашистичке пароле. Ни иницијатива Истарског демократског сабора (ИДС) да се то казни није прошла, већ је одбијена. Тиме се додаје још један каменчић у нормализацији, не бих рекла фашизма, али једног релативизма, једне крајње деснице која ради што хоће", истакла је Дракулићева.

Има, каже, утисак да су они у влади и у Хрватској демократској заједници (ХДЗ) тек једно лице те партије, а да они који владају и партијом и државом нису у првом плану, али владају једном чврстом и то јако десном руком.

На опаску да је синергија десничарских портала и државне телевизије све снажнија, те да је уредника једне емисије о култури била скандализована да се Сабору чуо српски језик, Дракулићева каже да мисли да ће тако бити и даље, те да реакције неће бити.

"Хрватска се једном дигла на ноге и то је било у поводу курикуларне реформе прошле године. Тада је 40.000 људи, ако не и више, изашло на улице, забринуто за своју децу, њихово образовање и будућност. Тај је догађај показао да у Хрватској има људи који другачије мисле, али они нису у стању да се организују на начин на који би могли адекватно парирати целој мрежи десних удружења. Код нас је врло тешко ту 'ћутљиву већину' организовати, јер они нису идеолошки задојени као што су десничари. Ви морате имати један јак мотив, директни повод", презицирала је Дракулићева.

"Влада све више тоталитарна" 

Влада, према њеним речима, постаје све више тоталитарна, у смислу да уопште не чује друга мишљења.

На делу је, каже, једна монокултура, јер најутицајнија опозициона СДП, ако није мртва, онда је на умору тако да се поставља питање ко ће да се супротстави десници.

Говорећи о случају "Агрокор", Дракулићева каже да би хрватска економија због тога могла да пропадне.

"Под плаштом тога 'Агрокора' се скрива свашта, пре свега огромна корупција и неефикасно правосуђе, а влада се не бави с много других ствари с којима би требало да се бави", сматра Дракулићева.

Живот у Хрватској данас нити је лаган, нити удобан, истиче Дракулићева и додаје да је држава фокусирана смо на туризам, као на монокултуру, што је, сматра, врло опасно, јер само да "прасне некаква праскалица остали би и без те могућности".

"Нити сам политичарка, нити имам нека решења, али сам склона да верујем да део одговорности лежи и на самим грађанима. Није само ствар да они када су избори изађу и гласају, већ би требало да се много више активирају, напросто, због свог бољитка. Нема другог начина", јасна је Дакулићева.

Према њеном мишљењу, Хрватска би само требало да гледа и да следи друге земље које су више демократске и у којима се живи боље.

"Али, ми смо навикли на неке друге механизме, попут оног, рука руку мије, лице обадвије. Та традиција и та корупција влада, истина не само у Хрватској, већ и у другим деловима, поготово Источне Европе", рекла је.

Ипак, примећује да разлика између Хрватске и Источне Европе, с једне, и Запада, с друге стране, је та што је на Западу корупција појединачни случај, а у Хрватској и Источној Европи то је систем.

За разбијање тог система, сматра, треба пуно више рада и времена, пуно више младих људи који ће нешто учинити, али већина тих младих људи ће се окренути и отићи тамо где има посла и створити породицу тамо где могу да зараде.

То окретање јој се, истиче, не свиђа, јер то значи и одустајање од борбе.