Носталгија зa "златном ером" Живкова

Многобројним свечаностима у славу "победе слободе и демократије" широм Eвропе обелжене су две деценије од пада Берлинског зида. Нису, међутим, изостала ни носталгична размишљања о старом систему, за који неки тврде да је био бољи од оног у коме сада живе.

Према анкети америчке агенције "Пев рисрч", жал за прошлошћу најприсутнији је у Бугарској, најсиромашнијој чланици ЕУ, где се владавина комунистичког лидера Тодора Живкова, све чешће, назива "златном ером" и издиже изнад савременог доба, обележеног корупцијом и криминалом.

После Бугарске, највећи пад одушевљења забележен је у Украјини, Литванији и Мађарској, у којој чак 70 одсто оних који су 1989. године били пунолетни, није задовољно оним што је донела промена режима.

Око 60 одсто Бугара данас тврди да су живели боље у прошлости која је била обележена редовима пред продавницама, у којој су кока-кола и џинс били сан, а чекање за аутомобил трајало читаву деценију.

Трећу годину од уласка у ЕУ, просечна плата у Бугарској је приближно 300 евра, а пензија 80 евра. Ипак, оно што људе више брине је неспособност власти да се обрачунају са раширеним криминалом.

Многи грађани тврде да је стари режим је био репресиван, али је било реда и да се поштовао закон. Сада постоје два паралелна система владавине: легални, политички и паралелни, кога чине криминални кланови и припадници некадашњих тајних служби, често повезани са структурама власти, нарочито на локалним нивоима.

Запад омогућио "прелетање" старих кадрова у нову елиту

Бугаре посебно иритира податак да, упркос великој стопи корупције и криминала, за протекле две деценије није осуђен ниједан политичар, док је само један криминални бос доспео иза решетака.

"Ниво неповерења у политичку елиту и институције је тако висок да је људе немогуће убедити да раде било шта под непопуларним владама", каже Иван Красев из софијског Института за либералне студије.

Доста Бугара за неповољно стање у њиховој земљи оптужује и Запад, наводећи да је омогућио лако "прелетање" старих комунистичких кадрова у нову елиту.

Као пример те хипокризије, ових дана се узима постављење Ирине Бокове, бугарске амбасадорке у Паризу, у УНЕСКО. Реч је о жени која је у време комунизма школована у Москви, након чега је у домовини дуго била комунистички апаратчик.

"Људи губе наду да се успех може постићи поштеним радом, јер је све криминализовано", каже Бориана Димитрова из истраживачког центра "Алфа".

Аналитичари указују да опште стање у друштву условљава да се на власт може доћи само популистичким политичком. То је, додају, наступ који је и актуелног премијера Бојка Борисова летос довео на премијерско место.

Бојков је, наиме, целу своју кампању базирао на обећањима да ће се обрачунати с криминалом и корупцијом.

Доста Бугара, чекајући да виде да ли ће испунити дато обећање, подсећају да је и он, својевремено, припадао "сумњивим круговима".