Како се развија туризам у Албанији?

Највећи албански туристички центри су на јужном приморју, Валона, у коју улажу Италијани и Саранда, врло примамљива за инвеститоре из Скандинавије.

"Пет чартер-летова недељно долази из Пољске. Откривају нас Чеси и Руси. Свакодневно са нама контактирају агенције из многих земаља. Из Србије нема много организованих група, али породице долазе", каже Арјана Исаку, власница туристичке агенције у Драчу.

Без обзира на то што је Драч највећа албанска лука, он је и познато летовалиште на обали Јадранског мора. Овде се последњих година увелико гради. Подигнуто је око 150 хотела, а апартмане у изградњи најчешће купују Албанци из дијаспоре или туристи из западне Европе.

Са просечном платом од 240 евра, Албанија за туристе није скупа. Велика је незапосленост па је у време сезоне угоститељима сваки гост важан.

"Имамо госте и из Србије. Они одлазе задовољни али и изненађени. Они су наши амбасадори. Још нам времена треба да радимо на услузи, али верујте, нико није веровао да ћемо туризмом једног дана моћи да се бавимо", каже Агрон Брахо, власник ресторана у Драчу.

Мултикултуралност спаја ове људе. Од џамија, преко католичких и православних цркава до највећег римског амфитеатра у Драчу, млетачких кула и грађевина из доба Византије.

"Нисмо имали раније искуство за туризма. Данас има добре воље, а када има добре воље има и решења. Долазе туристи, ми идемо полако, лагано, немамо шта да изгубимо. Нисмо Монте Карло, али смо задовољни. Има материјалних ствари, хотела, али морамо да мењамо и менталитет и услуге, да иде паралелно", каже туристички водич Илбер Османагај.

Обновљени путеви, нови ауто-пут од Тиране до Драча, добра повезаност преко мора са Италијом и Грчком предност су албанских места која су од малих сеоских средина, захваљујући страном капиталу, постала прави туристички центри.