"Није лако бити Србин у Хрватској, али ни Хрват"

У разговору за Танјуг, Александар Толнауер истиче да ширење антисрпске атмосфере, величање НДХ, историјски ревизионизам, говор мржње, сатанизација ћирилице... никако нису израз политике актуелне хрватске владе.

"То је стање који производи једна мања, али гласна група људи који су потомци и следбеници те политике. Морамо бити реални. Не бих ја седео на овом месту, не би Срби имали заступнике у Сабору, не би их имали Мађари, Италијани, не бисмо имали 5.216 представника националних мањина у локалној, регионалној самоуправи и у већима – да иза тога стоји хрватска већина", рекао је Толнауер.

Међутим, констатује да је, после успона права мањина 2002, када је донет Уставни закон о мањинама, а Хрватска била пред вратима ЕУ, маргинализација мањина у политичком, културном и јавном животу почела уласком у ЕУ.

То је, како каже, врло једноставно објаснити.

"Све земље које улазе у ЕУ преузеће обавезе које произлазе из одређених поглавља. Међутим, када се уђе у ЕУ, она више нема мониторинг над тим и свака земља уласком у ЕУ добија апсолутну независност над тим питањем", рекао је Толнауер.

Тако су, како каже, права која су достигнута, као и улога која је припала мањинама почели да се игноришу, а средства за финансирање културних активности смањена за 20 одсто.

Међутим, остала је пре свега законска регулатива о положају националних мањина, која је, по Толнауровим речима, једна од најбољих у Европи, као и резултати политике интеграција припадника националних мањина у политички, културни и јавни живот и осам посланичких места која су за њих осигурана у Хрватском сабору.

На питање како он види упозорења српских представника из Хрватске о веома тешком положају Срба у Хрватској, о немогућности да остваре права која им по закону припадају, Толнауер каже да проблеми "начелно стоје", али да се мора гледати и из које перспективе се гледају.

"Страначки наступ добар за демократију" 

Српска национална мањина има своје странке и то је легитимно и добро за демократију.

"Оне артикулишу нека питања која можда на неки начин нису само везана за мањинска питања, него су политичка. То су питања избеглица, повратка, имовине... Нека питања су можда пренаглашена, као на пример она која се тичу, рецимо, асимилационих процеса. Ви морате знати да када се сваких десет година ради попис становништва, не само у Хрватској него било где, број мањина увек опадне за два до 2,6 одсто", каже Толнауер.

Наводи да су после рата неки Срби мењали имена и презимена, можда и вероисповест, али да данас, сигурно, нема потребе за тим.

"Данас су времена таква да се исељава и већинско становништво и онда све то скупа смањује број, не само припадника мањина него и припадника већине. По статистичким подацима, из Хрватске се иселило око 100.000 младих људи", навео је.

Узимајући у обзир све проблеме који су заједнички за Србе и Хрвате данас у Хрватској, где је повећан говор мржње, нарочито у медијима, где се напади на Србе не процесуирају, право на ћирилицу не примењује, средине у којима живе су потпуно запостављене, Срби тешко добијају посао... на питање да ли ипак није лако бити Србин у Хрватској, Толнауер каже:

"Мањинско питање нигде није лако, нити ће бити. Не само из перспективе етникума и из перспективе наше несрећне историје и 'вишка прошлости', која се овде злоупотребљава како и колико коме треба. Није лако и није ми циљ да релативизујем ствари, али није данас лако бити, у овим условима у којима живимо, ни грађанин властите земље."

На питање зна ли када ће табла са натписом "За дом спремни" у Јасеновцу бити скинута, каже: "То питање ће се сигурно бити решено ових дана."

Он подсећа да је закон о оснивању удружења ветерана, које је и поставило таблу у Јасеновцу, дозволио тој организацији да "За дом спремни" региструје као свој грб.

"Сада тај проблем са регистрацијом треба решити", каже Толнауер.

На питање Танјуга нису ли преблаге реакције хрватске државе на инциденте попут оног у Глини, где је група хрватских ветерана, уз усташке песме и повике, спречавала одржавање комеморација за око 1.200 убијених Срба, које је усташки режим ликвидирао 1941, или оног у Србу, приликом обележавања дана устанка, Толнауер каже да је био учесник догађаја у Глини.

"Ја сам био тамо, држао сам говор. То што су тамо викали је скандалозно. Председник Владе и министар полиције су одмах интервенисали", каже и додаје да су изгредници прекршајно одговарали, а начелник полиције у Глини суспендован.

"Међутим, Хрватска је у неким ситуацијама у шизофреној ситуацији. Мене често нападају због те реченице. Зато што ви са једне стране имате ту регулативу која је апсолутно на врхунском европском нивоу, а онда, с друге стране, имате овакве ситуације, поготово на просторима који су нажалост још увек постконфликтни... Тамо где су била ратна збивања, тако су на неким просторима нажалост још постконфликтне ситуације... Тога немате, рецимо, у Истри", каже Толнауер.

Додаје да "нико не треба да има илузије да ће се то решити преко ноћи", али напомиње и да има поверења у владу Андреја Пленковића.

"Ја то сигурно могу у име Савета да кажем. Можда ће се то многима чинити удворички, али верујем у ту владу. Та влада је склопила споразум са мањинама, и они су у коалицији. Јасно, проблема има, међутим, људи такође не виде: и мањински представници су ушли у министарства – као државни секретари и као помоћници министара и као саветници", наводи Толнауер и закључује да је то у интересу националних мањина:

"Јер ако нисте у политици земље, можете имати каква год хоћете културна друштва, ви нећете имати никакав утицај."

"Влада спремна да се суочи са проблемима" 

Додаје и да је убеђен да је ова влада спремна да се суочи са проблемима.

"Нема тога што сме бити препрека слободи и људским правима. Нема оправдања... Сусрећемо се са проблемом попут догађаја у Глини, Јасеновцу... Ми који смо живи, можемо о томе причати шта год хоћемо, али мртви могу много више рећи, него ми живи", рекао је Толнауер.

Додао је и да се Савет, који је нападан због финансирања српског недељника Новости, успео изборити против захтева за његово укидање, и да је ове године издвојио за српску националну мањину и њихове организације и програме 1.200.000 евра.

Међутим, истиче да се Савет бори против било какве врсте гетоизације, "која је смрт за мањине, поготово ако је сами желе".

"Националне мањине се морају више укључити у борбу за остваривање својих права. На основу анализа од пре годину дана, али није се од тада много тога променило, мањине не конзумирају нити 50 одсто права из Уставног закона. То саме морају, неће нико други за њих", каже Толнауер.

На питање каква је судбина тужбе коју су у Чикагу поднели потомци Јевреја, Срба и Рома жртава усташких логора за накнаду ратне штете, каже да је она заправо "једна врста 'фактуре'".

"Они који су је поднели знају да неће добити процес. Хрватска није наследница НДХ, а на томе је базирана тужба. Тужба је, колико ја знам од људи који су били инволвирани у тај процес, базирана на томе да се скрене пажња на оно о чему смо ми разговарали. То је 'фактура' за тај део ревизије, за негирања злочина", каже Толнауер, који наглашава да ту није реч о ревидирању, већ о фалсификовању историјских злочина.

"Жели се на неки начин из позиције оних који су починили злочине и изгубили рат доћи у позицију оних који су на неки начин оштећени и који су малтене жртве тих збивања", каже Толнауер.

Сматра да није спорно бавити се проучавањем историје НДХ, али, како каже, "једна екипа историчара толико агресивно мења историју и догађаје који су се дешавали у тој назови држави".