Пуповац: Најгрубљи вид ометања комеморације у Глини

Милорад Пуповац је у отвореном писму о догађајима до којих је дошло непосредно пре и за време комеморативног окупљања у Глини у недељу, 30. јула, испред Спомен-дома који од 1995. године носи назив Хрватски дом, поручио да се то ометање понављало у ратовима 1941–1945. и 1991–1995.

"Глинско страдање православних Срба, у првим месецима власти усташког покрета Анте Павелића, било је најмасовније зато што је у њему у два крвава похода што хладним што ватреним оружјем убијено не мање од њих 1.400", навео је Пуповац у писму достављеном и Танјугу.

Поручује да за њега "нема жртава које су само" његове или само "наше".

"Жртве глинских Хрвата, као и жртве других Хрвата, који су недужно страдали од Срба 1991. и 1992. године за мене су такође моје или наше жртве. И волео бих да их могу заједно са глинским Србима комеморисати кад их комеморише њихова родбина, пријатељи и поштоваоци њиховог страдања", навео је Пуповац.

Пуповац је у писму навео и да га је тај стид, осим повређености, који је осетио овог 30. јула на комеморацији у Глини, а која је била ометана и онемогућавана, присилио да напише то писмо.

Као што је, како каже, навео, то није био први пут, али је несумњиво био најгрубљи вид ометања, онемогућавања.

Уз непрестане гласне протесте, упадице и песму групе од десетак хрватских ветерана, у Глини је у недељу увече одржана комеморација за око 1.200 убијених Срба, које је усташки режим ликвидирао крајем јула и почетком августа 1941. на ширем глинском подручју.

Комеморација поводом 76. годишњице тог догађаја, у организацији Српског народног већа, уз стотинак присутних, одржана је испред Хрватског дома, на месту бивше Цркве Пресвете Богородице, где је 29. јула 1941. године доведено и убијено неколико стотина Срба.