Дан устанка у Србу уз контрапротест десничара

Обележавање Дана устанка организовали су Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, Српско народно вијеће и Општина Грачац, а иако су били позвани, на скуп није дошао нико од представника државног врха. У Срб је, међутим, дошао бивши председник Хрватске Стјепан Месић.

"Драго ми је да сам поновно овде с вама да обележимо значајну годишњицу, једну од најзначајнијих у нашој историји. Бедни покушаји појединих групица покушавају омести овај скуп због чега смо под снажним полицијским надзором. Истину се може неко време потискивати, али се (истина) не може победити", рекао је Месић, пренео је хрватски портал Дневник.

Осврнувши се на Независну Државу Хрватску, Месић је поновио да она "није била независна, ни држава, нити хрватска".

Председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац подсетио је да је до устанка у Србу, 27. јула 1941. дошло због страшних злочина и да се никад неће одустати од вредности које су поштовали устаници.

Председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин рекао је да је у Србу плануо заједнички устанак Хрвата и Срба против квислиншке окупације и упозорио да су данас у Хрватској "угрожени и антифашизам и демократија".

Представник Антифашистичке лиге Хрватске Зоран Пусић подсетио је да се у Србу догодио масовни народни устанак подстакнут страшним злочинима које су усташе Макса Лубурића починили над становницима тог краја.

"Устанак су организовали људи који заслужују наше најдубље поштовање јер су се супротставили фашизму док је он био на врхунцу", додао је Пусић.

С друге стране, на контраскупу окупило се неколико десетина симпатизера десничарске ванпарламентарне А-ХСП које је полиција држала на удаљености од неколико стотина метара од свечаности у Србу.

Они су носили транспаренте на којима је писало "Крвави Срб" и "Ко не воли Хрватску нека иде из ње".

Према извештајима локалних медија, скуп у Србу обезбеђивало је око 150 припадника специјалне полиције и завршен је без инцидената.

До распада СФРЈ, у Хрватској се Дан устанак у Србу обележевао као дан почетак антифашистичког устанка у Хрватској.

У самосталној Хрватској као Дан антифашистичке борбе обележава се 22. јуна, на дан када је 1941. основан Први сисачки партизански одред.