И Македонија пред Судом правде

Македонија се жалила Међународном суду правде, тражећи да се тај суд изјасни да ли Грчка испуњава обавезе преузете Привременим договором из 1995. године. Кључно питање је да ли се Атина обавезала да блокира амбиције Македоније да се укључи у НАТО.

"Поднели смо захтев Међународном суду правде како би заштитили наша права која произилазе из Привременог споразума. Дуго смо размишљали о овом потрезу, али не видимо други начин да заштитимо своја права", рекао је македонски министар спољних послова Антонио Милошоски.

Подношењем захтева Суду правде, Скопље очекује да "Грчка усагласи своје поступке са међународним обавезама", што подстакло две државе у процесу нерешених питања, пре свега већ 17 година дугог проблема око имена Македоније.

Остаје нејасно да ли ће овакав, прилично неочекиван развој догађаја, утицати на ритам разговора о имену Македоније, којима посредује спрецијални изасланик УН Метју Нимиц.

Према Споразуму између две земље из 1995, који је обавезујући за обе стране, Македонија је променила заставу и устав, док се Атина обавезала да неће блокирати улазак те државе у било какве међународне организације, све док буде примљена под именом "Бивша Југословенска Република Македонија".

Споразум је потврђен резолуцијом 817 Савета безбедности УН.

Грчка је у априла уложила вето на пријем Македоније у НАТО, што је Скопље оценило као "флагрантно кршење међународних обавеза", односно одредаба Привременог споразума из 1995. године.

"Убеђени смо да ће Међународни суд правде помоћи да решимо овај спор", рекао је Милошоски.

Македонски председник Бранко Црвенковски, који се већ дуже време налази усред озбиљних политичких сукоба са владом Николе Груевског, још увек се није изјаснио да ли подржава овај захтев.

17 година дуг спор

Проблем око имена некадашње југословенске републике, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак, током 19 месеци 1993-94. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом