Споменик чика Пери девет деценија одолева ратовима

По смрти краља Петра Првог 1921. широм земље подижу му се споменици, а међу првима се забелео на пространој романијској висоравни, још измученој од ратних страдања.

"Споменик на Борикама је постављен 1925. године. Градили су га сви тадашњи становници – Срби, Муслимани, Хрвати који су живели на овом подручју", прича Миленко Шаренац из села Сјеверско.

Текст на постаменту је био кратак: "Ову вјечиту задужбину, своме љубљеном ослободиоцу миле нам отаџбине, подигоше његови вјерни грађани општине Годимља, Живаљевића, Жепе и Поджепља", а уписали су га очеви, у рату погинулих младића са Романије. Усташе су га 1941. срушиле, растурали их потом и комунисти, али је одбачена гранитна круна, ипак, под сеном, остала заштићена деценијама.

"Баба Савета Митровић је успела да сакрије круну, крила ју је у оградама, крила ју је испод сена, све до 1991. године, до обнове овог споменика", каже Миленко.

Споменик је реконструисан, али је нови рат одложио завршетак радова. Коначно, седам година касније, свечано је откривен, означивши победу годинама затираног народног поноса.

"У Републици Српској постоји споменик и у Бијељини, а у Невесињу је постојао такође споменик, који је срушен, а у плану је поново његова реконструкција и обнова", истиче директор Туристичке организације Рогатица Предраг Ујић.

Народ га је, из милоште звао и "чика Перо". Био је владар који је оснажио земљу и увео највиша грађанска права и слободе. Са војском, већ болестан, прешао је Албанију, и вратио се као ослободилац.

У Паризу, у близини Тријумфалне капије, 1936. Француска је подигла монументални споменик краљевима Петру и Александру, што је било велико признање Србији, и част која није указана ниједној европској држави.