Македонија, преко Грчке до Брисела?

Док туристе у Грчкој овог лета очекују веће цене, влада у Атини могла би да очекује повећане притиске да се на питање које корен вуче из 19. века стави тачка.

"Ја се надам да ће нас наш јужни сусед разумети и ослободити вето како би Македонија постала чланица НАТО-а, а под привременом референцом. О имену ћемо преговарати на путу ка Европи", поручује премијер Македоније Зоран Заев.

Атина понавља: преговори, компромис, па онда чланство. Поједини медији преносе наводно прибојавање Ципрасове владе да, ако прихвати да Македонија у НАТО уђе као БЈРМ, у потоњим преговорима неће моћи да нађе компромис.

"Да се иде на процес преговора, што је веома тешко изводљиво, да се у неком брзом року бар до следеће године на пролеће на самиту НАТО-а постигне решење, а друга, бржа опција да се прими под привременом референцом и да се процес преговора настави. Сада је то искључиво у рукама Атине и западних партнера, односно притиска који ће извршити западни партнери на Атину", наглашава Митко Арнаудов из Српске економије.

"Главну улогу нема Грчка, она је аутсајдер. Од 2008. године политику према Македонији води Брисел. Блокада не долази од Атине, Брисел и Вашингтон су на истој линији", каже Ристо Никовски, аналитичар из Скопља.

Својевремено је Међународна кризна група предложила да Македонија прихвати име Република Северна Македонија. Опција је била и Република Горња Македонија.

"Надам се да ће Влада и Заев испунити обећање за брз улазак у НАТО и ЕУ, али не тако да се задире у идентитетска питања и да се не праве договори на штету Македоније", наводи Владимир Ђорчев из ВМРО-ДПМНЕ.

Име Македонија не прихвата Грчка, за њу је симбол претензија према њеној истоименој области. Зато је 1993. године у Уједињене нације ушла као Бивша Југословенска Република Македонија.

Петнаест година касније, грчки вето зауставио је улазак у Алијансу. Иако је декларативно на снази политика против увођења конфликата у ЕУ, грчко-македонски спор могао би да буде још један изузетак.

"ЕУ се много пута показала као непринципијелна. Ради се о томе да је Македонија веома важна територија и пут свиле треба да прође кроз њу и потенцијално 'Турски ток', који је везан за договор 'Гаспрома' и Турске. И једно и друго се коси са интересима глобалиста које, пре свега сада, представља НАТО", закључује Стеван Гајић из Института за европске студије.

Сагласност за промену имена државе власт ће морати да потражи на референдуму. Претходно, најављују, тражиће консензус свих партија.