Мостарска полиција на ногама због Томпсона 

Скуп ће бити одржан упркос захтевима да буде забрањен, што је дефинитивно поделило грађане тог, иначе, подељеног града. 

Мостар је, наиме, након рата остао етнички подељен, стопа незапослености је знатно већа од босанскохерцеговачких 42 одсто, а корупција цвета. То је једини град у БиХ у којем избори годинама нису одржани.

Мостарски универзитетски професор Миле Ласић у једној од својих последњих колумни пише: "На све су стране организоване манифестације у корист заборава и у корист даљег банализовања зла, а нема уопште знакова борбе против сопственог зла и 'против заборава', због чега и нема превише оних у БиХ и у региону који би се постидели за зло почињено у њихово име, како би можда тим путем оплакали и сопствене и све жртве, ма под којим знаком су и у којем рату пали."

Професор Ласић оцењује да у БиХ постоје најмање три истине и да нико није спреман да попусти другом и трећем у сопственим нарацијама и политикама: 

"Најгоре је то што нико и не намерава да се позабави вечитим Јасперсовим 'питањем кривице' за злочине свих екстремних идеологија и политика, те сопствене (су)одговорности за њих. Дапаче, у БиХ и у земљама-наследницама бивше СФРЈ живи се својеврсни 'социјални Алцхајмер': циљано се бришу неподобна сећања и систематски негују наративи жртве, који подразумевају илузију о имплицираној невиности и доброти сопствене вере и нације, што је редукционистичка подвала великог формата управо критичкој култури сећања, темељној претпоставци оздрављења болесних друштава", закључује професор Ласић у изјави за Дојче веле.

Докторант универзитета у Грацу, грађански активиста и бивши свештеник Далибор Дадо Милас сматра да "бошњачки национализам упорно потенцира тезу да је у последњем рату само један народ бранио БиХ, док су остала два (аутохтона) народа били - агресори.

То конкретно у овом случају ствара "контра-реакцију на другој страни код појединаца који би одмах потписали распад БиХ, те који тако популистички искоришћавају разочарење, немоћ и фрустрације које се све више нагомилавају код Хрвата у БиХ". Милас сматра и да се рециклирају стари проблеми уместо да се енергија и добре намере користе за конструктивне циљеве.

"Колико би Хрвата у БиХ уопште подржало хашку шесторку да овде није бачен мамац у иду концерта чија је главна звезда управо Марко Перковић Томпсон? Долазе ли људи у Мостар због хашке шесторке или због Томпсона и да ли би овај скуп подршке уопште успео да нема познатих естрадних имена која привлаче масе", пита се Милас и закључује:

"Читава ова прича само је још један од показатеља како од прошлости не успевамо да видимо ни садашњост, а камоли будућност. Мој је утисак да у нашем друштву постоји веома пуно актуелних проблема које не само да игноришемо, него их на одређен начин и подржавамо - ако не деловањем, а онда сигурно гласним ћутањем".

Главни уредник мостарског радија Градска мрежа Фарук Кајтаз, сматра да је све то последица "замрзнутог конфилкта" и чињенице да основна политичка питања у Мостару нису решена још од 1992. године.

"Све ово у међувремену била је мање или више успела импровизација. У питању су потпуно различити концепти око будућности Мостара и биће веома тешко да се све то 'искомбинује'. Мостар је заробљеник кризе на вишим нивоима. Генерално, јавна подршка лидерима Херцег-Босне којима се још суди и који су већ осуђени у првом степену веома је лоша идеја и може само да изазове реакцију с друге стране. На много начина Мостар је 'кључ' за читаву БиХ", закључује Кајтаз.

Социолог, универзитетски професор и академик Славо Кукић сличног је мишљења. "На Палама се отвара студентски дом с именом човека осуђеног за геноцид у Сребреници. Основна школа у једном сарајевском насељу добија име по заљубљенику у Хитлера, а образложење је да се ради о једном од најугледнијих бошњачких интелектуалаца из прве половине 20. Века. У том контексту требало би гледати и на ово што се догађа у Мостару. Томпсон је ту најмање битан. Шта су чекали 14 година", пита професор Кукић.

Он подсећа да ће, конкретно у случају хрватске шесторице, суд у Хагу имати последњу реч и мишљења је да је позадина свега - манипулација политичке природе.

"Заиста мислим да права намера није помоћ стварног организатора шесторици Хрвата у Хагу. Они су искоришћени за хомогенизацију сопственог бирачког тела у којем је Томпсон послужио као добар мамац", закључује Кукић.

Организатори концерта ових дана често спомињу наступ Марка Перковића Томпсона у Вуперталу који је одржан прошле недеље под будним оком полиције. 

Лист Вестдојче цајтунг из Вупертала тим поводом је писао да "критичари Томпсона и његов бенд оптужују за величање усташког покрета и хрватског фашизма из Другог светског рата".

Зидојче цајтунг је још 2013. писао о "десничарском певачу, који подгрева напетости у региону" и указао да је његовом бенду у Швајцарској већ годинама забрањен наступ. 

Томпсонови концерти у западноевропским земљама редовно су праћени бурним реакцијама и позивима на забрану. 

Тако је у априлу 2014. отказан најављени концерт у Берлину, а крајем прошлог месеца отказан је и наступ у аустријском граду Кремсминстеру.

Прошлоге месец забрањен је концерт Томпсона у Марибору, због чега је реаговао чак и хрватски државни врх.

Драган Човић: За мене је Томпсонов концерт само један музички догађај

Забрану скупа Перковићевог концерта тражио је градоначелник Мостара, странка СДП БиХ и више грађанских иницијатива, а забринутост су изразили и чланови Савета за имплемнтацију мира у БиХ. 

За министра сигурности БиХ Драгана Мектића наступ Томпсона у Мостару је, како каже, сам по себи неприхватљив, зато што, како је рекао, "тај Перковић, на вербални начин промовише реторику национализма".

"Може сада да пева о љубави колико хоће. Сећам се његове песме 'Јасеновац и Градишка стара'. То је морбидно фашистичка песма. Погледајте каква је иконографија? Коме и чему?", пита се Мектић.

Концерт подршке хашкој шесторки која у Хагу чека другостепену пресуду се одржава у организацији Удружења Хрватско Срце Наде-Мостар, под покровитељством "Одељења за бранитеље Хрватског Народног Сабора" те Задужбине за пружање правне помоћи хрватским ветеранима ХВО-а.

Хашки трибунал, наиме, осудио је 2013. шесторицу званичника некадашње Херцег-Босне на укупно 111 година затвора, као учеснике заједничког злочиначког подухвата у који су били укључени и вођа Хрвата у БиХ Мате Бобан, али и тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Шушак и начелник штаба Хрватске војске Јанко Бобетко.

Суд је потврдио постојање етничког чишћења и удруженог злочиначког подухвата, а за етничко чишћење и стварање велике Хрватске у коју би ушли и делови БиХ, некадашњи премијер Херцег-Босне Јадранко Прлић осуђен је на 25 година затвора, а бивши министар одбране Бруно Стојић на 20 година.

Команданти Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО) генерали Слободан Праљак и Миливој Петковић осуђени су на по 20 година затвора, командант војне полиције ХВО-а Валентин Ћорић на 16 година, док је начелник канцеларије за размену заробљеника Берислав Пушић осуђен на 10 година.

Изрицање другостепене пресуде Жалбеног већа очекује се у новембру 2017. године.

Поводом Томпсоновог концерта у Мостару огласио се и председник ХНС и члан Председништва БиХ Драган Човић који каже да је то за њега "само један музички догађај и ништа друго".

"Ако ће један музички догађај бити удар на било што у БиХ, онда смо забринути за БиХ. Ја ово доживљавам као један у низу музичких догађаја и ништа више од тога. Сви они који су покушали дати други тон томе, немам коментар на њих", казао је Човић, пренела је регионална Н1.

О томе да ли ће концертом бити угрожени односи међу коалиционим партнерима, Човић је рекао да разлог за парламентарну већину данас може све бити - утакмица, концерт, како год га ко доживљавао. 

"Тиме ћемо само даље ширити нетрпељивост. Парламентарне већине немамо, то смо видели на нивоу Федерације БиХ, на нивоу државе".

На питање да ли је угрожена безбедност у Мостару, Човић је рекао:

"Слушао сам све и свашта, али ми смо у Мостару сигурнији него у било којем другом граду БиХ".

Раније данас, британска влада је издала упозорење својим грађанима у БиХ да буду опрезни 8. јуна када је најављен концерт подршке хашким осуђеницима.