Пејовић: Немогућ "регионални" улазак у ЕУ

Није могуће говорити о "регионалном уласку" у Европску унију, оценио је министар европских послова и главни преговарач за вођење преговора о приступању Црне Горе ЕУ Александар Андрија Пејовић, поводом наговештаја из Брисела о могућности да Србија и Црна Гора у исто време уђу у ЕУ.

Пејовић је у интервјуу за Танјуг и портал Јуропијан Вестерн Болканс истакао да је Влада Србије проевропски оријентисана и да то доказује не само унутрашњим деловањем већ и оним што Србија приказује кроз регионалну сарадњу, односно Берлински процес.

Упитан да прокоментарише то што се из Брисела може чути могућност да Србија и Црна Гора у исто време уђу у ЕУ, а да би, како сада ствари стоје, Црна Гора морала причекати Србију, Пејовић је рекао да је Црна Гора "јасна по том питању".

"Немогуће је говорити о регионалном уласку у ЕУ. Имамо потпуно различите проблеме и односе према неким питањима, а и у овом тренутку државе имају различит однос према ЕУ. Због тога једино мерило напретка могу бити индивидуалне заслуге и верујем да свака земља има свој пут. Ја бих волео да све земље иду што брже ка ЕУ јер то је у интересу Црне Горе. Не би нам сметало да било ко уђе пре нас у ЕУ, под условом да је то засновано на политици индивидуалних заслуга", нагласио је он. 

Пејовић сматра да данас у региону не постоји влада која је антиевропска.

"Заиста верујем да је свима у интересу да остваре напредак на европском путу јер када имате толико очекивање јавности да се то догоди, мислим да ниједна политичка елита не може себи дозволити луксуз да буде против учлањења у ЕУ", истакао је Пејовић.

Говорећи о праведности идеје "Европа у више брзина" и месту Србије и Црне Горе у таквој организацији, он је оценио да Европа у више брзина може да има утицај на политику проширења, али је нагласио да се још не зна какав тачно, јер се сама политика није развила.

Као пример, навео је да се може догодити да дође до растерећења унутар ЕУ, односно да тај концепт задовољи и потребе чланица које желе да иду брже, као и потребе оних које не желе дубљу интеграцију.

На питање да ли му се чини као преамбициозан план његова најава да би до средине 2018. године Црна Гора требало да отвори сва поглавља у преговорима са ЕУ, он је рекао да верује да ће до летње паузе испунити последње мерило у једином преосталом поглављу и да ће тада моћи да се каже да је та земља завршила свој део посла.

"Имамо још седам поглавља да отворимо, с тим што су два већ у Савету и надамо се да ћемо их отворити у јуну. У четири преостала поглавља Црна Гора је испунила своје обавезе и предали смо преговарачке позиције. Наравно, поставља се питање динамике унутар земаља чланица, али ја рачунам на то да ће узети у обзир да је Црна Гора урадила све што је пред њу било постављено као изазов", рекао је Пејовић.

Упитан када очекује завршетак преговора и чланство Црне Горе у ЕУ, Пејовић је истакао да поред спремности Црне Горе треба имати на уму стање у региону, јер "Црна Гора није острво и не налази се далеко од других суседа, као и будући развој ситуације у самој ЕУ".

Он је додао да Црна Гора планира да у ЕУ уђе у наредној седмогодишњој фискалној перспективи, која почиње 2021. године.

Осврнуо се и на висок степен подршке учлањењу Црне Горе у ЕУ који износи 76 одсто, оценивши да је кључно што је та земља последњих година радила на томе да свим грађанима објасни које су то конкретне користи од ЕУ.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом