Локални избори у Хрватској

У Хрватској се одржава први круг локалних избора. Други круг ће, тамо где данас не буду изабрани градоначелници, жупани и општински начелници, бити органиизован 4. јуна. Међу онима који се боре за место у локалној самоуправи је и око 450 српских кандидата, највише у Личко-сењској жупанији. На овим изборима, око 67.500 Срба мање има право гласа него на локалним изборима 2013.

Око 47.000 кандидата надмеће се за око 10.000 фотеља у локалној самоуправи. Срби се, као кандидати, појављују на мањинским листама, али и на листама већих хрватских странака које рачунају на квоту о обавезном броју мањинских представника у локалној саоуправи. До сада се, међутим, нису много бавиле локалним проблемима Срба.

"Велике странке то нису радиле, без обзира јесу ли лево или десно оријентисане и зато је наш примарни задатак да људе усмеримо према њима самима бољој артикулацији њихових проблема и да то учинимо саставним делом локалне политике и да нашу политичку вертикалу оснажимо у Хрватској посебно новим људима, млађима који имају више енергије и више идеја и ови избори иду у том правцу", каже Милорад Пуповац, Саборски заступник Самосталне демократске српске странке.

На овим изборима биће и мање српских бирача јер је Закон о пребивалишту, који је требало да уреди бирачке спискове, заправо довео до тога да око 67.500 Срба буде избрисано из бирачких спискова. Могу да гласају на председничким и парламентарним, не и локалним изборима.

"За локалне изборе је важно да сваки грађанин има пребивалиште и личну карту, то ће негативно утицати и биће проблема у локалним самопуправама у северној Далмацији, источне и западне Славоније да се задрже све позиције које су Срби имали на претходним изборима", каже Миодраг Линта из Савеза Срба из региона.

Кампању која је вођена пред ове изборе обележио је раскол у ХДЗ-у и иступање неких чланова који су се потом самостално кандидовали. Њихов успех, сматрају аналитичари, биће пресудан за даљу судбину те странке, коју актуелни премијер покушава да врати на позицију десног центра.

"Ови избори ће показати колика је снага радикалне деснице која је до сада показивала да може да доведе до укупне радикализације али ће показати и колика је снага грађанског отпора који паралелно с радикализацијом расте и колико је он у стању да се супротстави радикализацији политичке сцене", каже Александар Попов из Центра за регионализам.

Хрватска је подељена на 20 жупанија, 127 градова, 428 општина и Град Загреб, који има статус града-жупаније, а у коме је други круг, сматрају аналитичари, известан. Неизвесно је само ко ће бити противкандидат акутелном градоначелнику Милану Бандићу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.