Месец дана до локалних избора у Хрватској, где су "нестали" Срби?

Они које је отерао рат из својих родних места и места боравка, отерани су и из папира. У појединим деловима Хрватске више је избрисано него што је остало Срба. Највише у Осијечко-барањској жупанији.

"Реч је о људима који су одавно отишли, о људима које је полиција брисала а да није проверила да ли се на њих односи изузетак у примени закона о пребивалишту јер су у поступку повратка као избеглице или јер имају поднете захтеве за обнову или стамбено збрињавање или су на раду. Упркос разговорима са полицијом, очито је да полиција то ради на начин који није у складу са законом", истиче председник Хрватског народног вијећа Милорад Пуповац.

Од 2013, они са хрватским држављанством који су у иностранству, нису дужни да се одјаве из Хрватске, ако привремени боравак у другој земљи одмах пријаве, то обнове после пет година, затим на сваке три године.

"Мали број Срба је то право искористио, онај ко је хтео, наилазио је на опструкције већине полицијских станица, а посебно конзулата у Београду и Суботици. Тај закон је несметано спровођен у односу на Хрвате у Србији, БиХ и трећим земљама", указује председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Нешто више од месец дана остало је до избора на које ће изаћи и странка Милорада Пуповца. Питање је да ли ће 188.000 Срба успети да се избори за представнике на локалу – и оно што им уставни закон омогућава – тамо где су националне мањине већина, имају права на заменике локалних челника из својих редова.

Линта истиче да се у градовима попут Удбине и Глине, где је неколико стотина Срба, драстично смањује могућност да Срби имају више посланика у скупштини општине. "Ако су имали шест одборника, сада ће имати два-три", каже Линта.

Од 1991. до данас више од 200.000 Срба је незаконито брисано из евиденције хрватског пребивалишта. То су подаци Савеза Срба из региона који тражи да се њима омогући да поново пријаве пребивалиште. Од надлежних из Хрватске у министарствима унутрашњих послова и управе нисмо добили одговор.