Рама: Руски уплив расте зато што је ЕУ оставила празнину

Еди Рама је то изјавио француском листу Монд у Паризу, где је разговарао с француским премијером Бернаром Казневом, у ситуацији када "Европу већ месецима озбиљно забрињава стање на Балкану", навео је лист.

Изјава Раме се поклопила с различитим погледима у самој ЕУ и Америци око тога да ли је Русија "агресивна" према Европи и Балкану, па прети да, после припајања Крима нападне неке источноевропске земље, па НАТО тамо мора да озбиљно ојача војно присуство.

Има европских политичара који мисле да, иако је видљиво да Русија жели да поврати свој утицај у свету, прекомерно махање руском опасношћу служи и интересима војно-индустријског лобија, у Америци, па и Европи.

У светској политици веома искусни бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер је, на управо окончаном састанку Трилатералне комисије у Вашингтону, изјавио да је "суштинска грешка видети у Путину светску опасност... јер он никако није неки нови Хитлер и уопште нема намере да крене у освајачку политику, већ да поврати достојанство својој земљи".

Кисинџер је зато за разговоре с Москвом с јасним сагледавањем обостраних интереса, уз опаску да "специфична тежина Русије уопште не може да се мери с нашим стратегијским супарништвом с Кином".

Нови амерички државни секретар Рекс Тилерсон је, међутим, јуче, на заседању шефова дипломатија земаља НАТО-а у Бриселу, изјавио да управо због "руске претње", али и потребе да се усредсреде напори за сламање исламских терориста у Сирији и Ираку, све чланице НАТО-а морају осетно да повећају издатке за одбрану, а не да и даље САД покривају 70 одсто трошкова Алијансе.

Председник Спољнополитичког одбора Европског парламента Дејвид Мекалистер је, попут неких других политичара у ЕУ, оценио да "Балкан јесте потпуно уздрман, где лако може доћи до експлозије, уз свуда присутан руски утицај", као и да "Русија свесно дестабилизује Србију".

Српски премијер Александар Вучић је управо у Москви разговарао с шефом руске државе Владимиром Путином и рекао да се односи Србије и Русије одвијају на обострано задовољство и корист.

У марту су и лидери ЕУ нашли за сходно да размотре опасну и забрињавајућу ситуацију на Западном Балкану и, мада ништа опипљиво није произишло из њихових закључака око промене политике према региону, у кулоарима заседања је речено да постоји брига због уплива Русије, али и Турске, Кине, Саудијске Арабије и Катара на Западном Балкану.

Изјава албанског премијера Раме, међутим, говори о другачијем сагледавању у региону онога што је политика ЕУ према, засад помућеној, перспективи уласка земаља Западног Балкана у чланство, пошто Брисел и владе ЕУ и даље сматрају да западнобалканске земље морају превасходно саме да се побрину да спроведу реформе, економски ојачају, створе јединствено регионално тржиште као кључ свих даљих односа.

Француски лист Монд у том контексту јавља и да је амерички државни секретар у Бриселу оставио приличне недоумице око политике према Русији међу савезницима у НАТО-у, иако је он јуче тамо рекао да се Запад мора супроставити "руској агресији у Украјини и другде".

То је наишло на оштру осуду Москве, која је узвратила да је то "хладноратовско становиште које води ка војном сукобу", а Тилерсон ускоро треба да посети Москву.

Дипломатски извори у НАТО-у су рекли да је у разговорима шефова дипломатија земаља чланица НАТО-а и Тилерсона споменут и руски уплив на Балкану.

"Све зависи од САД и Европљана"

Монд у коментару интервјуа с албанским премијером примећује да је "Рама мало уморан од бриселских литанија" и каже да он подвлачи да се "може говорити о руском упливу, али се све то догађа у празнини коју је оставила Европска унија".

"То је главни проблем Балкана данас, а остало су последице и не може се чудити да неко настоји да попуни ту празнину... коју ЕУ оставља иако јесте заокупљена руским утицајем, џихадизмом и порастом популизма", мишљења је Рама, "и све зависи од САД и Европљана кад је у питању геостратегијска стабилност региона".

Мишљење које звучи и трезвено и прагматично чуло се и од европског комесара за проширење Јоханеса Хана који је изјавио да "Руси нас само мало нервирају и то је све што чине".

Хан је у интервјуу бечком дневнику Стандард навео да је "рецимо, у Србији Аустрија највећи инвеститор - инвестирала је четири пута више него Руси".

"Русија је само војни, а не и економски фактор и на то мора да се укаже", предочио је европски комесар Хан и рекао да забринутост ЕУ због развоја на Балкану не произилази због утицаја Русије, већ због етничких тензија и нестабилности.

"У интересу ЕУ је да у њеном непосредном суседству влада стабилност и стога ћемо ми, Европска унија, независно од политике америчких власти, да будемо предводница у бризи за Западни Балкан", поручио је Хан.

Хан је као кључни "лек" понудио оно што је већ пре четири године понудио његов претходник на месту комесара за проширење Штефан Филе, а то је да се јачањем заједничког тржишта Западног Балкана тамошње земље економски опораве и ојачају да буду економски конкурентне, а не неспремне и "сиромашни рођаци" кад дођу на праг врло захтевног јединственог тржишта Уније.