Руски банкар: Тодорић и управа "Агрокора" лажирали финансијске извештаје

Потпредседник руске ВТБ банке, Јуриј Соловјев, истакао је да дуг "Агрокора" није потпуно приказан у финансијским извештајима. Руски медији пишу да је директно оптужио власника "Агрокора" Ивицу Тодорића и управу за лажирање извештаја, преноси хрватски портал "Индекс" позивајући се на "Блумберг".

Соловјев је навео да би хрватска влада и група поверилаца ове недеље требала да потпише тзв. стендстил аранжман. У том аранжману би се замрзле све обавезе компаније.

"Стендстил би требало да буде релативно кратак, на почетку недељу или месец дана, а не на годину дана. Промене у власничкој структури су такође могуће (након реструктурирања дуга)", нагласио је Соловјев.

"Агрокору" би се одложила плаћања, дошло би до промена у управи, а заузврат би добио ликвидност – односно нови кредит.

Индекс подсећа да су и рејтинг-агенције упозоравале на нетранспарентност у финансијским извештајима, али да је ово први пут да је неко јавно рекао да су подаци о дугу били нетачни.

Руски медији чак истичу да је други човек руске банке јасно рекао да су извештаји били лажирани већ дуже време.

Руски медији: Власник и менаџери дуже време фалсификовали извештаје

У извештају РНС-а, руског пословног медија, потпредседник ВТБ банке отворено је тражио промену менаџмента постојеће управе која је довела "Агрокор" у ово стање.

"Компанија треба да оснажи менаџмент, врло вероватно ће у управу ући представници државе и клуба кредитора. За управу тражимо професионалце са глобалном репутацијом, специјалисте за решавање потешкоћа", истакао је Соловјев, други човек државне ВТБ банке, која је "Агрокору" позајмила 300 милиона евра.

Нагласио је да је проблем са финансијском стабилношћу порастао због фалсификовања у извештајима.

"Власник и менаџмент компаније су, нажалост, доста дуго фалсификовали финансијске извештаје. То је довело до тога да је компанија упала у дугове, које није приказивала, али у једном тренутку питање краткорочне ликвидности је изашло у први план и зато је компанија дошла у садашњу ситуацију", објаснио је Соловјев.

"О осигурању ликвидности компаније и са Владом"

Ради стабилности компаније потребно је осигурати ликвидност, о чему се, каже руски банкар, разговара и са Владом.

"Агрокор" је највећа хрватска компанија, која доноси 15 одсто БДП-а.

Међу опцијама о којима разговарају су и државне гаранције, гаранције Хрватске банке за обнову и развој за добављаче или комбинација тих мера којима би се користило финансирање од стране постојећих поверилаца, али и Владе.

Кључно је, каже Соловјев, да се заустави паника.

"Морамо сви да се смиримо. Они имају делове бизниса који се одмах могу продати, већ постоје купци, али у овим околностима нуде дисконтну цену. Прво морамо спасити компанију како би функционисала нормално. У другој фази морамо осигурати реструктурирање дуга како би се новчани ток фер дистрибуирао међу свим заинтересованим странама. И на крају, могућа је стратешка продаја дела пословања, али тек када се уравнотеже цене", закључио је Соловјев.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом