Албанија отворила архиву тајне полиције Енвера Хоџе

У архиву "злогласне тајне полиције" налазе се милиони страница докумената и на десетине хиљада досијеа.

Како наводи Јутарњи, "оставштина дикатуре Енвера Хоџе", који је четири деценије, до смрти 1985. године, владао Албанијом, "и даље трује албанску политику".

"Требало би искоренити зло које и даље трује албанско друштво. Као уклањање апсцеса – болна, али неизбежна хируршка операција", оцењује албански писац Исмаил Кадаре.

За време Хоџине владавине, више од 100.000 људи завршило је у радним логорима, 20.000 у затворима, а око 6.000 их је убијено или је нестало.

У децембру 2016. године основано је независно тело задужено да кроз архиву води оне који желе да истраже нечију судбину.

Тело је такође овлашћено за издавање "потврда о несарадњи" с комунистичким режимом, што је данас услов за било коју јавну дужност.

Ипак, докази о сарадњи са Сигуримијем су врло ретки – у 26 година од пада комунизма, само су двојица политичара јавно признала сарадњу са Сигуримијем, а поједини политичари с нижих позиција дискретно су се повукли из јавног живота, пошто се против њих повела кампања тог типа.

Међутим, упркос отварању архива Сигуримија, многа ће питања вероватно остати без одговора, оцењује Јутарњи.

"Много докумената је уништено у транзицији, али и после ње", рекао је бивши директор архива Министарства унутрашњих послова Кастриот Дервиши.

Додао је да истину неће бити лако установити, али да је важно до ње доћи како би се открили сви апекти, сматра он, једног од најрепресивнијих режима 20. века.