Без излаза у Македонији

Македонија тоне све дубље у хаос. Држава нема владу, а парламент је обезглављен. Сада су отказани и локални избори, тако да ће градоначелници и градска већа у мају морати да одступе са функција, а да немају наследнике. Оно што је још горе – решења нема ни на видику.

Македонски председник Ђорђе Иванов писао је председнику Савета Европске уније Доналду Туску како би га известио о компликованој ситуацији у тој бившој југословенској републици. Тај проблем био је тема и на Самиту Европске уније, јер он прети да се прелије и на друге балканске земље.

Иванов не жели да додели мандат социјалдемократама (СДСМ) за састављање владе, без обзира на то што они имају 67 од 120 посланика, колико броји македонски парламент. Његово уставноправно образложење гласи: пакт СДСМ-a са три албанске партије прети јединству земље.

Коалициони договор предвиђа да се албански језик, којим говори четвртина или чак трећина становништва, што је око два милиона људи, третира исто као и македонски. Досада је званичан био само македонски језик, и ћирилично писмо. Тако би у будућности новчанице македонског денара требало да буду исписане и албанским језиком, полицијске и војне ознаке би, у регионима у којима Албанци чине више од 20 одсто становништва, требало да буду двојезичне, а и пред судом би употреба албанског језика требало да постане уобичајена пракса.

Позиви на насиље

Међутим, ни Брисел ни Вашингтон не могу да приволе Иванова да се држи демократских стандарда и да парламентарној већини омогући формирање владе. Притом се у основи уопште не ради о националним већ о кривичноправним питањима.

Наиме, од пре годину дана, против дугогодишњег премијера Николе Груевског, који је уједно и председников политички старатељ, специјална државна тужитељка спроводи истрагу. Груевски се сумњичи за криминалне радње и корупцију широких размера, и за опструирање рада правосудних органа и утицај на медије. Због тога што многима из табора Груевског прети затвор, не жели се ни по коју цену да се опозиционим снагама дозволи долазак на власт и зато се иде ка новим изборима.

ВМРО-ДПМНЕ, странка Николе Груевског, која је годинама била на власти, систематски подгрева антиалбанско расположење. Ове недеље су на зграду Музеја албанског језика у Битољу бачени молотовљеви коктели. Груевски пак све отвореније позива своје присталице на насиље, а током демонстрација нападани су и критички оријентисани новинари.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини упозорила је, након прошлонедељне посете Скопљу, да оно што се догађа у Македонији представља "играње ватром". Ситуација са Албанцима на читавом балканском полуострву је иначе веома експлозивна: како на југу Србије тако и у Црној Гори, али и на Косову. Чак и у матичној републици – Албанији, влада напета ситуација између владе и опозиције, а не искључује се ни насиље.

Уједно не би требало заборавити да ни сукоби из 2001, који су личили на грађански рат између Македонаца и Албанаца, у тој земљи нису тако давна прошлост. Слично је било и пре две године, током сукоба у Куманову, када су живот изгубиле десетине људи.