Четврт века од почетка сукоба у БиХ, помирење још далеко

Преко сто хиљада људи у БиХ изгубило је живот, половина становништва постале су избеглице. Међу њима и Оливера Николић из Сарајева, која је последњим авионом са дететом побегла у Београд. Муж, Бошњак, остао је у Сарајеву. Једна од честих трагичних прича тог рата.

"Није то оно Сарајево, она мешавина. На коју смо ми навикли, у којој смо ми живели, уживали. Било нам је интересантно. Свако има своје обичаје, своје приче. Кажу да су мешанци најлепши људи", истиче бивша Сарајка Оливера.

Са њеног балкона види се место где су трагично настрадали симболи Сарајева, Бошњакиња и Србин, Адмира Исмић и Бошко Бркић. У покушају двоје младих да напусте град, спречила их је снајперска ватра. Бошко је настрадао одмах. Адмира је имала снаге да допузи до њега и загрли га. Затим је издахнула, кажу очевици.

"Не само ја. Толико хиљада Сарајлија је могло бити ту", каже Оливера.

Од некада 40 одсто мешовитих бракова у неким градовима у Босни, данашња три одсто довољно говоре о помирењу. Подељеност у Босни изазивају политичари, кажу саговорници из сва три народа. Можда најбесмисленији пример је Мостар, у коме постоје две болнице, две електродистрибуције, два водовода, две аутобуске станице и тако даље.

Двадесет пет година од почетка рата у Босни, Мостар је и даље подељени град. То је истина, али и излизана чињеница коју новинари пренаглашавају, како кажу Мостарци. Већи проблем од дуплих институција јесте то што неће имати ко да их попуњава, јер одавде, као уосталом и из читаве државе и региона, људи одлазе.

И деца се у Босни слабије рађају – 83 бебе на 10.000 становника, што је премало за опстанак. Шездесет одсто младих не ради.

Мине и даље прекривају поља, а неке се налазе и поред пута. Све су то последице рата на које је мало ко рачунао 1992. године.