Улази ли Македонија у нову кризу?

Због могућности увођења албанског као другог званичног језика и федерализације земље протести су одржани у више македонских градова. Током синоћњег скупа присталица новоформиране Грађанске иницијативе за заједничку Македонију синоћ је нападнута екипа портала А1. Повређена су двојица новинара, а неколико особа је приведено због тог напада.

О томе да ли Македонија улази у нову кризу, какво је расположење грађана и да ли догађаји у тој земљи могу да утичу на регион, за РТС је говорио аналитичар из Скопља Петар Арсовски.

Чини се да је Македонија далеко од Швајцарске како жели да је види Зоран Заев. Да ли је после изласка из двоипогодишње кризе земља сада на прагу да уђе у другу?

Тачно је да је Македонија потенцијално на прагу да уђе у другу кризу, још једном етничку. Мислим да је ипак потенцијал за то мали, јер и "албанска платформа" о којој преговарамо и однос македонских партија према платформи није аутентичан порив грађана, они су више заинтересовани за владавинуправа, економски просперитет, улазак у ЕУ и НАТО. Нити ће Заев пуно добити прихватањем "албанске партије" нити Груевски одбијајући је.

Шта се то Зоран Заев договорио са албанским партијама?

Не зна се цео пакет о којем су преговарали, то што је јасно је да је већи део пакета намењен томе да се албанска заједница и албански културни идентитет повећа у смислу историје Македоније. Што се тиче несрећне кованице око геноцида, мислим да ту нема пуно разлога да се верује у то, јер Македонија не може да се извињава у име друге државе, мислим да је то више политички маркетинг него нешто суштинско.

ВМРО-ДПМНЕ поново излази са понудом да Заев одбаци платформу из Тиране и у замену за то нуди чак и подршку у Скупштини. Да ли противници могу сада да постану партнери?

Тешко је замислити такав сценарио, понуда ВМРО-ДПМНЕ долази мало касно. У Македонији је немогуће саставити владу без албанских партија. Коалиција СДСМ-а и ВМРО-ДПМНЕ би искључила албанске партије, и у том смислу је немогућа.

Због политике су претходних месеци, па и година грађани Македоније излазили на улице. Колико је политика постала свакодневица у претходном периоду?

У више аспеката живота политика је зависна варијабла, не само код грађана него и у бизнису, друштву. Није немогуће очекивати да се продуже спорадични протести, јер мала је инклузивност политике за обичне грађане, па су навикли да, пошто их влада не слуша, да своје мишљење кажу на улицама.

Колико може да утиче све ово на међуетничке односе, а колико да се прелије на регион?

Први пут све су албанске партије са једном македонском партијом у коалицији, први пут се Македонија суочава са могућношћу етничких тензија са македонске стране, до сада су биле са албанске. Тензије нису немогуће, али мислим да у овом несигурном периоду, грађани неће незадовољство које потиче за сада од партија, прелити на опште незадовољство. Мислим да је потенцијал немира мали. Да ли може да се прелије на регион? Цео регион је у превирању, са оптужбама у Црној Гори, дешавањима на северу Косова, у БиХ, у Македонији. Регион захтева холистички приступ са стране међународне заједнице, није немогуће да надмашује наше капацитете да сами решимо.