Споменик Алојзију Степинцу у Осијеку

Председник Удружења Маријан Губина је том приликом рекао да се постављањем спомен-бисте желела одати почаст Степинцу, "његовој жртви и мучеништву кроз коју је показао прави смисао вере, те подсетити Осјечане колико је важно бити спреман поднети жртву".

За градоначелника Осијека Ивана Вркића Степинац је, како је рекао новинарима, "један од највећих хрватских синова", а спомен-биста је "знак захвалности за све што је учинио за опстанак хрватског народа".

Новинари и архитекта Томислав Пргомет, међутим, имали су приговор на то што је спомен-биста постављена, како сматрају, на непримереном месту, у непосредној близини паркиралишта.

Пргомет је приметио да је примерено место за постављање споменика било којем свештенику испред цркве или жупног двора, а да је ово место "непримерено и потцењивачки према кардиналу Степинцу", пренела је Хина.

Иначе, споменик Степинцу је постављен у години у којој мешовита католичко-православна комисија разматра живот и дело кардинала Степинца пре, за време и након Другог светског рата.

Трећи састанак те комисије биће одржан 13. и 14. фебруара у Новом Саду, а на њему ће, како се очекује, СПЦ представити доказе да је католички надбискуп Степинац активно учествовао у стварању Независне Државе Хрватске (НДХ) и њеној геноцидној политици.

Комисија је формирана на иницијативу папе Фрање како би укрстила историјске аргументе и расветлила улогу и одговорност Степинца за злочине НДХ током Другог светског рата.

Закључци рада Мешовите комисије, која ће се састати још у Подгорици и Славонској Пожеги, очекују се крајем године.

Од тих закључака зависи да ли ће Католичка црква прогласити Степинца светим.