Ван дер Белен преузео дужност председника Аустрије

Ван дер Белен је, пред члановима оба дома аустријског парламента, речима "заклињем се да ћу поштовати и надзирати Устав и све законе Републике, као и своју дужност обављати најбоље што могу" започео председнички мандат.

Заклетву је положио у сали парламента, у којој је за време Хабсбуршке монархије седело 512 посланика из разних крајева монархије.

Полагању заклетве присуствовало је свих 244 посланика оба дома парламента, чланови владе и бројни гости.

Председнички избори, на којима је победио Ван дер Белен, били су најдужи у историји Аустрије и укупно је одржано три гласања, пошто је због неправилности у пребројавању гласова Уставни суд поништио први покушај другог круга гласања.

Ван дер Белен је тесно победио над десничарским кандидатом Норбертом Хофером, који је као трећи председник парламента присуствовао полагању заклетве његовог изборног противника.

Иначе, Ван дер Белен је први председник који не долази из редова такозваних "великих" партија, то јест из Социјалдемократске партије (СПО) и Народне странке (ОВП).

До сада је више од 47 година на месту председника био кандидат из редова СПО и 18 година из ОВП.

Некада је био лидер странке Зелених, а у изборну трку ушао је као независни кандидат.

Осми је председник који је изабран на директним изборима, а дванаести председник Аустрије.

Ван дер Белен, који има 73 године, други је по старости председник Аустрије и само је Теодор Кернер са 78 година био старији од њега приликом преузимања првог мандата.

Ван дер Белен је дете естонско-руске породице, која је преко Немачке побегла у Аустрију током Другог светског рата.

Има корене у Русији, где му живи даља родбина, а порекло породице је из Холандије, одакле су се његови преци преселили у Псков где су били у државној служби.

Ван дер Беленов деда био је локални политичар у Пскову, а после фебруарске револуције 1917. године био је и комесар провизорне владе, те је и био на врху локалне власти.

Породица се 1919. године преселила у Естонију, где му је отац направио каријеру у банкарском сектору.

Након уласка руске војске у Естонију породица се преселила марта 1941. године као наводни Фолксдојчери у Трећи рајх, а потом у Беч.

Рођен је у Бечу, али је одрастао у аустријској покрајини Тирол, где је завршио економске студије, а у политику је ушао у Бечу, где је био најуспешнији лидер Зелених.

Ван дер Белен: Бићу председник свих грађана Аустрије

У првом обраћању јавности после полагања заклетве нови аустријски председник Александер ван дер Белен истакао је да жели да буде председник свих грађана Аустрије, оценивши да је ЕУ мировни пројекат у који треба уложити напор да би се очувао.

"Желим да будем председник свих који живе у Аустрији", рекао је Ван дер Белен подсетивши да је дете из избегличке породице и да му је зато посебна част што је као такав постао шеф државе.

Заложио се за промене које би донеле бољитак грађанима, а то је, како је рекао, могуће само ако постоји јединство.

Поручио је да се залаже за неутралност Аустрије, која је, како је рекао, чинила злодела, али и да су њени грађани били жртве.

"То сматрам најтамнијом историјском Аустрије и не би требало никада да буде заборављена", поручио је Ван дер Белен.

Указао је на значај ЕУ по мир на старом континенту.

"ЕУ је простор мира, слобода и благостања са ког је избачено насиље из односа међу државама. Међутим Европа је непотпуна и рањива", рекао је новоизабрани аустријски председник.

Ван дер Белен је истакао да постоји опасност да грађани дозволе да их опчине једноставни одговори и да све крене у правцу национализма и малих држава.

Речима "Аустрија смо сви ми", позвао је на јединство друштва, без обзира одакле су дошли грађани.

Политичарима је поручио да Аустријанци чекају на неопходне одлуке и резултате.

Такође је нагласио да се као председник неће јављати једном недељно за реч, јер нема намеру да јури политички поене, већ да буде ту за грађане.

"Бићу надстраначки председник, који ће бити отворен за све грађане", нагласио је Ван дер Белен.

Након полагања заклетве и пошто му је уручен највиши орден Републике, Ван дер Белен је показао и симболично да је председник грађана.

Напустио је зграду парламента пешице, шетајући поред бројних окупљених грађана до седишта председника.

На том путу су га дочекале један оркестар из Каунертала, места у којем је одрастао, али и бројне присталице и туристи.

Због повећане опасности од тероризма и великог интересовања медија Ван дер Белен није успео да оствари многе директне разговоре са грађанима.