АФП: Млади са Балкана одлазе тражећи бољу будућност

Алекса Константинов је био један од најбољих студената математике у Србији, али као и многи млади на Балкану одмах по завршетку школе отишао је на један амерички универзитет, пише француска агенција.

Босанска неуролошкиња Санина Бабић Рибић у својој земљи се суочавала са реченицом да јој треба "политичка или нека друга подршка" да би добила посао након што је дипломирала.

Преселила се у Немачку пре три године и сада зарађује "четири босанске плате", истиче АФП.

Ово је само двоје међу десетинама хиљада младих људи који су напустили Западни Балкан у светлу високе незапослености, корупције и ниских плата, а у потрази за бољом будућношћу у Западној Европи или Америци, наводи Франс прес.

Према недавном истраживању црногорског Центра за грађанско образовање, половина младих људи жели да напусти ту малу земљу која броји око 620.000 становника.

Студије показују да су већина оних који одлазе у овом масовном регионалном "одливу мозгова" високо образовани млади људи.

"Универзитети у САД и Великој Британији нуде много више могућности", написао је 19-годишњи Константинов у одговору Франс пресу путем мејла са Института за технологију у Масачусетсу, где сада студира.

Хрватска има стопу незапослености од 43 одсто међу популацијом животне доби од 15 до 24 године, а њен улазак у ЕУ 2013. године омогућио је младима да оду у Немачку, коју највише преферијају.

У Македонији "око 85 одсто студената завршних година кажу да своју будућност виде ван земље", према владином извештају.

АФП наводи да је "Косово међу напогођенијима на Балкану", с обзиром на то да је половина становништва старости испод 28 година, а незапосленост младих износи готово 60 одсто.

"Не само ја, него сваки млади човек на Косову сања да оде и да настави професионалну каријеру у иностранству", рекао је Блерим Чаколи, конобар и дипломирани правник у Приштини.

Чаколи додаје да је тражио посао у правној струци више од четири године.

"Мањак прилика за младе утиче на њихову спремност да напусте земљу и тиме ослабе наше друштво", каже Чаколи.

Широм региона, они који ће највероватније напустити своје домовине су медицински радници.

У сиромаштвом погођеном региону Тузле, на северу БиХ, Алфабет Инфо Центар организује двонедељне сусрете страних послодаваца и мештана који траже посао.

Мерсудин Махмутбеговић, шеф тог Центра, каже да Немачка има потписан споразум са неколико балканских земаља, укључујући и БиХ, којим се дозвољава запошљавање до 250.000 људи из региона у здравственом сектору до 2020. године.

Немачка, која пати од недостатка лекара и медицинских сестара, сматра да ће ти радници са Балкана бити "флексибилни и поуздани", рекао је Махмутбеговић.

А и они су су мотивисани да оду због "недостатка запослења, ниских плата и слабих могућности за напредовање у каријери" код куће, наводи албански универзитетски професор Газменд Годузи, коаутор студије о миграцијама здравствених радника са западног Балкана.

Франс прес додаје да се, према писању локалних медија, процењује да је Србија изгубила 12 милијарди евра од почетка деведесетих, када се распала бивша Југославија - због одласка образованих младих људи, нарочито научника и техничких инжењера.

Предузетник Алан Жужи из Албаније прича да је његова компанија, која се бави рибарством у северном граду Лежа, готово поднела захтев за банкрот 2015. године након што је 60 одсто његових запослених емигрирало.

Српски студент Алекса Константинов сматра да ће млади људи остајати на Балкану само ако се животни стандард и изгледи побољшају.

"Волео бих да се вратим у Србију једном и да тамо нађем посао, јер сам тек након одласка схватио колико волим Србију и да се нигде не осећате као код куће", написао је Константинов за Франс прес.