Резолуција Собрања о спору са Грчком

Став македонских парламентараца је да се у решавању спора са Грчком о имену бивше југословенске републике, морају заштитити највиши државни органи и национални интереси.

Државном стратегијом требало би очувати интегритет македонског народа, језика, историје, културе, али и македонске националне мањине у Грчкој.

Собрање је у расправи, вођеној у понедељак увече, тражило да се појачају дипломатске активности надлежних политичких субјеката у земљи и иностранству, како би овај проблем што пре био решен.

Смењен преговарач Никола Димитров

Македонски председник Бранко Црвенковски сменио је амбасадора Николу Димитрова са функције македонског преговарача у спору између Скопља и Атине у вези са именом Македонија.

Димитрова је за специјалног представника за превазилажење разлика у преговорима о називу Македоније, именовао 2003. године покојни македонски председник Борис Трајковски на предлог тадашњег премијера Бранка Црвенковског.

Између Скопља и Атине постоје вишегодишњи спорови у вези са именом бивше југословенске републике, као и у вези са њеном историјом, који су посебно интензивирани после распада Југославије.

Кључни грчки аргумент је да кориштење назива Македонија представља "безбедоносну претњу" по њихову државу, јер Грци тим именом називају своју северну област.

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременим називом -Бивша Југословенска Република Македонија.

УН су ради разрешења проблема пре пет година усвојиле Резолуцију 817 према којој су Скопље и Атина дужни да под покровитељством генералног секретара воде преговоре док не дођу до обострано прихватљивог решења.