Јутарњи: СФРЈ зарадом од шверца куповала шпијунску опрему

Хрватски лист се позива на документе Службе државне безбедности и других тела СФРЈ из шездесетих година. Део тих докумената је и на микрофилмовима, у словеначком архиву.

"Из тих је докумената видљиво да су се у државној режији кријумчариле у првом реду цигарете, кафа и алкохол, али исто тако и злато, драго камење и морфијум. За потребе кријумчарења коришћене су Лука Ријека и Лука Копер", наводи Јутарњи.

Истиче се да се у извештајима високопозиционираних државних службеника, првенствено тадашњих секретара за унутрашње послове на савезном и републичком нивоу, јасно истиче да се ради о илегалним пословима. "Чак постоји и документ Савезног извршног већа (СИВ) с одлуком о забрани 'транзита цигарета у Италију и сличних трансакција'", наводи Јутарњи.

У новембру 1963. године, СИВ је утврдио да је дошло до побољшања економских и политичких односа с Италијом, али је такође уочено да "извесне форме наше трговине више не одговарају ситуацији и да би убудуће требало спречити такве појаве".

Директно се наводи да је предузећу "Генералекспорт" и свим другим предузећима која у томе учествују потребно забранити "да учествују у било каквим пословима (транзита или шверца) цигарета у Италију".

Наводи се и да се више не сме допустити коришћење других југословенских лука за тај посао, осим слободних зона Ријеке и Копра, ако стране фирме и убудуће буду заинтересоване за тај посао преко Југославије.

Међутим, шверц се наставио и након те одлуке СИВ-а. Из дописа који словеначки секретар за унутрашње послове 1966. шаље тадашњем председнику Скупштине Словеније произлази да је до 1960. својеврсни монопол за те илегалне послове имао "Генералекспорт", док су се накнадно у целу причу укључила и предузећа "Бродокомерц", "Интеревропа" и љубљанска "Прехрана".

У извештају се детаљно наводи како иза свих послова стоји један швајцарски трговац из Базела, који југословенским предузећима најпре нуди легалне послове преко консигнацијских складишта, уз исплату одговарајућих провизија, а потом "шири посао и на транзит уз већу зараду, што је чисти кријумчарски посао". У документу се наводе разлике у продаји цигарета уз обрачунате трошарине и на црном тржишту у Италији, описују се начин доставе и снабдевања страних јахти, бродова и туриста који бораве у Југославији.

Улога управника Голог отока

Јутарњи као најзанимљивији извештај наводи један из марта 1964, који тадашњем савезном секретару за унутрашње послове Војину Лукићу подносе "управници" Голог отока Раде Радевић и Славко Барта.

Ради се о својеврсном обрачуну прихода од кријумчарења цигарета и кафе за протекли период, али се у њему наводи још низ детаља. На пример, да у оперативном делу посла учествују шефови Голог отока, који користе тамошње објекте, бродове, службенике затвора, али и осуђенике, њих 12, који су им служили као радна снага за претовар "робе".

"Информација за савезног секретара друга В. Лукића о раду на илегалним пословима с иностранством", стоји у заглављу документа који су потписали Радевић и Барта, а односи се на захтев да се "прибаве девизна средства за потребе Савезног СУП-а на илегалан начин".

У њему се описује како су се цигарете преко Аустрије допремале скривене испод резане грађе у камионима, које би возачи остављали на паркиралишту пред ријечком луком и одлазили на спавање.

"Ми бисмо узимали камионе, укрцавали цигарете и враћали камионе на исто место, пошто смо имали кључеве од камиона."

Цигарете су долазиле и вагонима из Швајцарске, као транзитна роба за Грчку, али су уместо у Грчкој завршиле у ријечким складиштима, одакле су према потреби пласиране на илегално тржиште у Италији.

Тако се шверцовала и кафа. Спомиње се укупно шест "партија" с 16.000 картона цигарета, на којима је зарађено 218.000 долара, па 12 вагона кафе, од којих је половина "на залихи" и зарада око 30.000 долара.

Помиње се и план транспорта алкохола у Немачку, а злата у Индију – с којом су планирали да развију и посао транспорта драгог камења.

"Из Индије би ишло необрађено, а за Индију обрађено драго камење. За тај посао би услуга износила 10.000 долара за пола килограма у једном правцу, што значи, тамо и назад – 20.000 долара", наводе управитељи Голог отока, који тврде да је "у току и посао с морфијумом из Македоније".

Од те зараде, како је видљиво из докумената, плаћане су набавке разне, очигледно шпијунске опреме, на пример 500 комада микрофона.

Уплате су ишле на рачун страних фирми у швајцарским банкама, а очигледно је да је у део трансакција била укључена и војска тадашње државе.