Црногорци масовно траже азил у Немачкој

Према статистици немачке покрајине Доње Саксоније, Црна Гора је у 2015. години била друга по броју предатих захтева у овом делу Немачке, одмах иза Сирије, саопштено је на округлом столу "Економске миграције у ЕУ – узроци и последице", који је одржан у Подгорици.

Тренд исељавања из Црне Горе, посебно са севера, донекле је заустављен у 2016. години.

Учесници округлог стола су сагласни да су доминантни разлози за исељавање лоша социо-економска ситуација и висок ниво незапослености.

Председник Европског покрета у Црној Гори Момчило Радуловић навео је да, иако досадашњи статистички подаци показују да се овај тренд значајно смањио у 2016. години, узроци и последице оваквих кретања становништва, примарно са севера Црне Горе, морају бити испитани како би се спречили потенцијални нови таласи исељавања.

"Талас људи који су тражили азил у некој од земаља ЕУ је достигао врхунац у 2015. години. Проблем је ако црногорски пољопривредник, који има стадо од 300 оваца, све то распрода не би ли отишао у Немачку да тражи азил. Прави проблем је у ствари када се он врати у Црну Гору, када схвати да су одлазак и тражење азила били превара. То је проблем целог друштва", нагласио је Радуловић.

Министар рада и социјалног старања Црне Горе Борис Марић сматра да је процес исељавања становништва, посебно са севера, присутан већ неколико година, и након таласа исељавања током деведесетих година прошлог века.

"Посебно је забрињавајуће то што овај тренд није заустављен. Додатно је проблематично то што се о овој теми не говори довољно, не постоје прецизни подаци. Статистички показатељи су да су у Црној Гори евидентиране 64 хиљаде грађана које користе неку врсту помоћи, а од увођења информационог система социјалног старања имамо близу 190 хиљада грађана које су се захтевом обратиле и тражиле неки вид помоћи, док захтеви за једнократну помоћ стижу свакодневно. Ово значи да је скоро трећина црногорских грађана у стању социјалне потребе", објаснио је Марић.

Шефица канцеларије УНДП-а у Црној Гори Фиона Меклуни верује да су социо-економска ситуација и ниво незапослености могући разлози миграција из Црне Горе.

"Људи се селе, јер желе добро образовање за своју децу. Затим, постоји несигурност у будућност, у економски развој. То су све фактори који утичу на људе", закључила је Меклуни.