Пленковић: Србији потребна катарза

Између Хрватске и Србије постоји неколико отворених питања и сва су везана за остатке и проблеме из времена "великосрпске, Милошевићеве агресије на Хрватску", рекао је Пленковић за Јутарњи лист.

Пленковић каже да је реч о питању несталих особа, компензације ратне штете за људе који су страдали, хрватске логораше, за све оне који су изгубили своје најближе, реч је, додаје, о поштовању хрватске мањине у Србији.

Као најкрупнији проблем Пленковић наводи питање ратних злочина.

Инсистира да је Србији неопходна катарза и суочавање са недавном прошлошћу, с временом о којем, како каже, бројни људи у Србији не желе да схвате шта је била суштина Милошевићевог "великосрпског пројекта".

"И у том контексту ми нећемо допустити да Србија са својим законом о надлежности државних тела за процесуирање ратних злочина претендује да буде 'мали Хаг' након Хага, дакле шири не универзалну, него хибридну регионалну јурисдикцију, непознату у компаративном међународном кривичном праву, која је неприхватљива и доводи до правне несигурности хрватских држављана, наших бранитеља", навео је Пленковић и додао да ће, ако буде премијер, учинии све да се то питање реши.

"У овом је тренутку третман који има српска мањина у Хрватској, с три фиксна места у Сабору, битно повољнији него што га има хрватска мањина у Србији", рекао је Пленковић.

Сматра да је добро да се неко од Хрвата изабере кроз листе политичких странка у Србији у Народну скупштину, али очекује и један фиксни мандат.

"И ту се захтева промена законодавства у Србији како би се то осигурало, с обзиром на то да се број Хрвата сада креће на око 56, 57 хиљада ", навео је Пленковић.

Упитан да ли ће дати подршку СНС-у српског премјера Александра Вучића за чланство у Европској народној партији, Пленковић каже д аће његова странка о томе заузети став када то питање дође на дневни ред, у новембру.

А на констатацију да вероватно ту неће имати пуно маневарско простора, он каже да је то процеш који траје од 2013.

"Видећемо коначне извештаје колега који су на томе радили и онда донети одлуку", закључио је Пленковић.

"Милановић и ја немамо баш никакве слличности"

Шеф ХДЗ, као и његов противкандидат за премијерску функцију и лидер Народне коалиције Зоран Милановић, противи се великој коалицији и тврди "да између њих двојице нема ама баш никакве сличности".

Важно је, каже, да хрватски гласачи имају избор.

“"Ми нисмо у рату, наша економска и социјална ситуација је сложена, али није таква да би то захтевало неку врсту владе националног јединства. Зато отклањам и могућност велике коалиције сада, а отклањам и могућност нових избора"”, рекао је Пленковић у интервјуу за загребачки "Јутарњи лист".

Тврди да на ХДЗ са стране није било притисака за формирање такве коалиције.

“"Што се тиче ЕПП-а, апсолутно не. Нисам у контактима са страним политичарима, нити сам у једном тренутку видео такву žељу”", рекао је Пленковић и додао да се, напротив, њему чини да је реч о спину који долази с леве стране политичког спектра и има за циљ да ослаби ХДЗ, па чак и њега као лидера, односно да се покаже, како је рекао, неки знак једнакости између Милановића и њега.