Љубљански институт: Хрватска изгубила примат у региону

Наводи се, наиме, да будућу хрватску владу очекују многи проблеми, пре свега спровођење реформи, а посебан "изазов и тест" ће бити односи са суседима. То тим пре, стоји у анализи, јер је влада у Загребу изгубила утицај и примат у региону.

"Вођство (у региону) је преузео премијер Србије (Александар) Вучић и због тога је важно ко ће постати нови хрватски премијер који може парирати Вучићу али и другима у суседству", стоји у анализи овог Међународног института.

Стога су, наводи се, предстојићи избори можда и последња шанса за Хрватску, јер неповољан развој догађаја унутар Хрватске, у окружењу и на међународној сцени, могао би земљу одвести у нежељеном смеру.

Хрватско друштво дубоко је идеолошки подељено, пре свега, поделама из прошлости, а посебно поделама које произлазе из Другог светског рата, стоји у анализи.

И хрватска политичка сцена је, истиче се, изразито поларизована на два снажна политичка блока - ХДЗ и СДП (Народна коалиција).

ХДЗ је предводник десног центра и самостално на својој листи поред кандидата Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) налазе се и кандидати мањих странака као што су ХСЛС и ХРАСТ.

Коалицију левог центра "Народна коалиција" предводи Социјалдемократска партија (СДП) у којој су СДП, Хрватска народна странка (ХНС), Хрватска сељачка странка (ХСС) и Хрватска странка умировљеника (ХСУ).

Између два постојећа политичка блока позиционирала се странка независних листа МОСТ, која у основи критикује оба политичка блока и обе водеће странке ХДЗ и СДП за које сматра да су извор скоро свих проблема у хрватској држави од осамостаљивања.

Поред два водећа политичка блока-коалиције "Народне коалиције" односно СДП-а и ХДЗ-а те МОСТ-а, важну улогу могу одиграти мање странке као што су Истарски демократски сабор (ИДС) и Хрватски демократски савез Славоније и Барање (ХДССБ) Бранислава Главаша, те коалиција окупљена око Живог зида, као и заступници мањина.

У изједначеној изборној трци се очекује врло тесан изборни резултат између две водеће коалиције/странке, тако да тиме добијају на значају мање странке уколико пређу изборни праг од пет одсто.

ИФИМЕС наводи да према досадашњим проценама, већи коалициони капацитет за састављање постизборне коалиције засада има "Народна коалиција", јер је коалиција МОСТ-а са ХДЗ-ом у актуелној власти био, како се наводи, потпуни фијаско.

У анализи се тврди да је уочљив интерес владајућих структура у суседним државама, а пре свега, Србији и Мађарској, да на предстојећим изборима победи ХДЗ и да Андреј Пленковић постане нови хрватски премијер.

Такав закључак ИФМИМЕС изводи из констатације да су Виктор Орбáн (Фидес) и Александар Вучић (СНС) и њихове странке чланице Европске народне странке (ЕПП), односно да долазе из исте политичке породице странака деснице и десног центра.

Тврди се да Европска народна странка ради на приближавању шефа ХДЗ-а Андреја Пленковића и српског премијера Александра Вучића.

"Процене су, да уколико би премијер поновно постао Зоран Милановић, да би далеко лакше успео да парира Александру Вучићу и политици Србије, али и мађарском премијеру Орбану и словеначком премијеру Мири Церару", стоји у анализи.

"БиХ је Хрватској важнија него било која држава"

Подсећа се да Хрватска са Босном и Херцеговином дели хиљаду километара дугу границу па је, како се наводи, сулудо веровати да је БиХ небитна.

Напротив, стоји у анализи, БиХ је далеко важнија Хрватској него било која држава, јер од ситуације у БиХ најнепосредније зависи и ситуација и економија/туризам у Хрватској.

Аналитичари, међутим, упозоравају, указује ИФИМЕС, да је Хрватској потребна влада, која није идеолошки оптерећена левом или десном крајношћу, него влада која ће осигурати општи друштвени консензус за бројне преко потребне реформе и која ће повратити изгубљено поверење грађана у политику и институције савремене хрватске државе.

Указује се да је веома важно да нова хрватска влада ради на националном помирењу, које вуче корене из Другог светског рата (1941-45) као и на елиминацији подела из протеклог "Домовинског рата" (1991-95).

Сугерише се да Хрватска мора да заврши са периодом националног романтизма, те да јој је потребна влада која ће морати да се суочи са бројним проблемима.

"Инсистирање на историјским поделама међу Хрватима је враћање у прошлост, а Хрватској и њеним грађанима је потребна боља будућност", стоји у анализи.

Оцењује се да је недавни вербални конфликт Милановића са српским премијером Александром Вучићем искоришћен за стратешки помак у изборној кампањи.

"ХДЗ није више мера за 'домољубље'. Те стандарде померио је управо Милановић. Са мањим интензитетом Милановић се вербално супротставио мађарском премијеру Виктору Орбáну, са којим поред идеолошког разилажења мора да реши и питање власништва над нафтном компанијом ИНА", подсећају из ИФИМЕС-а.