Какве ће историјске лекције учити сарајевски основци?

Када о садржају историјских уџбеника одлучују локални политичари онда и школске књиге постају осетљиво питање. Уз одобрење премијера сарајевског кантона биће измењене лекције о опсади Сарајева, Сребреници, а ђаци ће учити и о српској агресији у Босни и Херцеговини.

"Ако је компромис да о томе не говоримо ми на тај компромис нисмо спремни", каже Елмедин Конаковић, премијер Сарајевског кантона.

Ни за представнике мисије ОЕБС-а лекције о геноциду у Сребреници нису спорне.

"Одлука међународног суда у вези са злочинима у Сребреници није упитна, нема оправдања за сакривање чињеница од наше деце", наводи Џонатан Мур, шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ.

У Републици Српској на нове лекције спремају свој одговор.

"Вероватно ћемо реаговати на тај начин да ћемо преиспитати своје уџбенике, а посебно оне уџбенике који буду изучавали ученици у појединим школама које су добиле сагласност да раде по одредби за националну групу предмета. Такви уџбеници неће моћи да уђу у наше школе у Републици Српској", истиче Дане Малешевић, министар просвете и културе Републике Српске.

Колико је тешко усагласити различите погледе на прошлост показује француско-немачки историјски уџбеник. На њему је, уз бројна неслагања, рађено седам година, али је посао завршен на педесетогодишњицу помирења две земље.

Историчари упозоравају да релативизовање ратних злочина у уџбеницима доводи до манипулација, али и тога да различите интерпретације постану фактографија.

"Оно на чему би требало инсистирати је прекогранична сарадња ресорних министарстава, дакле министарстава просвете, аутора наставних програма и уџбеника и наставника историје који би проблематизовали и отварали питања о осетљивим темама и трагали за неким дидактички оправданим моделом. С друге стане било би важно напоменути да су наставници слабо едуковани када су осетљиве теме у настави историје у питању и у том смислу би требало радити на њиховом стручном усавршавању", наглашава Марко Шуица са Филозофског факултета у Београду.

До компромиса о прошлости кроз заједничке историјске читанке покушавали су да дођу историчари из целог региона. У склопу пројекта Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи у септембру би требало да буду готове и њихове историјске читанке које се баве периодом од 1944. до 2008. године.