Линта Орепићу: Исправити дугогодишњу дискриминацију

Линта је Орепићу упутио отворено писмо поводом његове иницијативе за брисање лажних пребивалишта у коме указује на дугогодишњу дискриминацију коју су чинили и чине службеници Министарства унутрашњих послова у полицијским управама према грађанима српске националности у вези са пребивалиштем.

"Према нашим подацима у периоду од 1991. до краја 2015. године Министарство унутрашњих послова Републике Хрватске је на незаконит начин избрисало из евиденције хрватског пребивалишта преко 50.000 Срба", навео је Линта у отвореном писму Орепићу истичући да у 

питању нису била лажна пребивалишта већ су Срби у највећој мери били пријављени на својим кућним адресама.

"Проблем лажних пребивалишта се односи, пре свега, на грађане хрватске националности који су пријавили пребивалишта на кућама или становима који нису у њиховом власништву или у власништву њихових родитеља", указао је Линта.

Напомиње да да су хрватски службеници, погрешном применом члана 13 старог Закона о пребивалишту и боравишту, који је био на снази од средине 1991. до краја 2012. године, избрисали велики број грађана српске националности.

Линта објашњава да су полицијске управе у жупанијама, односно полицијске станице, позивајући се на тај законски члан масовно издавали решења о брисању Срба из евиденције на основу теренских провера својих службеника.

Провере су, како каже, често, обављане у вечерњим сатима и њоме би на брзину било утврђено да ли именовани пребивају на наведеној адреси.

Поред тога, полиција је обилазила грађане српске националности старије животне доби и тражила од њих да поруче својим синовима, кћеркама или рођацима, који живе у Србији или Републици Српској, да у року од десетак дана одјаве пребивалиште или ће бити кажњени и брисани из евиденције.

Под изговором сређивања пописа бирача хрватски службеници су дуги низ годинама незаконито брисали Србе из евиденције пребивалишта, али у том периоду из евиденције пребивалишта нису брисани досељени Хрвати из Босне и Херцеговине, истиче Линта.

Линта у писму подсећа да стари Закон о пребивалишту и боравишту није предвиђао могућност одјаве пребивалишта лица, без њиховог личног захтева што су више пута јавно изјавили бивши министри полиције и управе Ранко Остојић и Арсен Баук.

Хрватски службеници почели су од краја 2012. године, када је ступио на снагу нови Закон о пребивалишту, да врше притисак на Србе у полицијским управама и станицама у Хрватској и у конзулатима у Београду и Суботици да сами одјављују пребивалишта и поништавају хрватске личне карте или су чак сами, на незаконит начин, поништавали хрватске личне карте у присуству Срба или без њиховог присуства, наводи Линта.

Линта напомиње у писму Орепићу да нови хрватски закон о пребивалишту омогућава свим грађанима право на две личне карте под условом да пријаве такозвани привремени одлазак на пет година или живе најмање три месеца годишње у Хрватској.

Привремени одлазак на пет година може се пријавити на основу једног од шест разлога (обнова, стамбено збрињавање, запослење, лечење, школовање, издржавање).

"На тај начин, највећи део прогнаних Срба је спречен да, поред српске личне карте, задржи хрватску личну карту због решавања имовинских и бројних других проблема, што представља директно кршење Закона о пребивалишту", указао је Линта.

Линта је од Орепића затражио да Влада Хрватске усвоји Одлуку којом ће омогућити свим грађанима српске националности који су на незаконит начин избрисани из евиденције хрватског пребивалишта од 1991. године до данас да поново пријаве пребивалиште на својој кућној адреси, изваде хрватске личне карте и пријаве привремени одлазак на пет година.

"То би значило да и прогнани Срби имају право да, у складу са Законом о пребивалишту, пријаве привремени одлазак изван Републике Хрватске на пет година и на тај начин задрже хрватску личну карту, као што то право масовно користе грађани хрватске националности који живе у иностранству", истакао је Линта.

У хрватском Закону о пребивалишту нигде не пише да поседовање српске личне карте спречава прогнане Србе да пријаве привремени одлазак изван Републике Хрватске на пет година, напомиње Линта.