Мур: Тешка историја региона, али све земље морају напред

Џонатан Мур је, говорећи за Танјуг о ситуацији у региону и "оштрим стрелицама" које лете преко граница, рекао да је јасно да постоји много отворених питања међу суседима, која су понекад, због унутрашњих прилика и политика, израженија.

Тензије између Србије и БиХ су израженије, поред осталог, и због локалних избора у БиХ, који ће бити одржани почетком октобра, указује Мур, упитан да коментарише последње трзавице у односима две земље изазване порукама Бакира Изетбеговића у Новом Пазару и укидањем свих мера забране Насеру Орићу.

"Ипак су у БиХ, и 21 годину после рата, политичке теме актуелне, чак и током предизборне кампање за локалне изборе", примећује Мур.

Сагласан је са опаском да је у последње време у региону било више случајева провокација везаних за историјске догађаје и личности, али не жели да их коментарише, и додаје да је најважније концентрисати се на позитивне примере.

"Морамо поштовати људска права и владавину права. Морамо што мање говорити о догађајима и личностима из тешке историје, које и даље провоцирају, те тражити оно што нас спаја", сматра Мур.

Није у његовом мандату, каже, да говори о положају Срба у Хрватској, али наводи да се у демократском друштву морају поштовати права комшија и сународника различитих националности и вера, те инсистирати на томе да сви грађани имају иста права.

Мур, међутим, истиче да, и поред затегнуте политичке атмосфере, има добрих примера толеранције и заједничких успеха.

Један од њих је и православни српски манастир Возућица, који је недавно обележио седам векова постојања, а који је, наводи Мур, извор поноса за Босанце, Херцеговце, Србе и Хрвате у БиХ.

"То је пример толеранције, то је оквир и амбијент који охрабрује", каже Мур.

Као што на Балкану постоји превише регионалних тензија, проблем између етничких група постоји и у БиХ, чак и 20 година после рата, каже Мур.

Наводи да Мисија ОЕБС у БиХ игра важну улогу у борби против насилног екстремизма и да је веома активна на терену.

Подсећа да је од 2010. године до данас у БиХ било четири терористичка напада, али и да је у већини случајева била реч о појединцима, те сматра да појединци и играју веома важну улогу у спречавању таквих случајева и да је важно да буду активни у борби против насилног ексремизма.

ОЕБС, каже, ради на томе да спаја људе, различите верске и етничке заједнице, и истиче да има много успешних примера на локалном нивоу у БиХ, где активно раде међурелигијска већа.

"Људи схватају да је то питање људских права и принципа, да поштују своје комшије. То је нешто што је веома важно", рекао је Мур.

Подсетио је на напад на полицијску станицу у Зворнику априла 2015. године, само два дана уочи званичне посете српског министра Ивице Дачића, те на реакцију локалног становништва, које је одмах осудило тај напад.

До те осуде је, верује, дошло и због реаговања Коалиције за борбу против говора мржње, коју спонзорише ОЕБС.

"Читав Зворник, укључујући и исламску заједницу, начелника и локално становништво, сви су веома позивитно реаговали. Они су одмах одбили освету и говорили о заједничким вредностима Зворника. То је велики корак напред против насилног ексремизма и одличан доказ свима како људи морају и могу бити заједно", рекао је Мур.

На питање да ли другачије околности на глобалној сцени, због нових претњи и изазова, мигрантске кризе и све чешћих терористичких напада, намећу преиспитивање мисије и улоге међународних организација, укључујући ОЕБС, које су установљене у сасвим другачијим временима, Мур истиче да међународне организације морају показати флексибилност.

Објаснио је да треба имати у виду да се мисије ОЕБС не налазе у свим земљама чланицама те организације, па да је зато њихова улога у решавању појединих проблема ограничена.

"Прошле године на Министарској конференцији ОЕБС у Београду на једном панелу је било питање зашто ОЕБС ништа не ради у Турској и Грчкој у вези са мигрантима и избеглицама. Јасно је свима да и Грчка и Турска јесу државе чланице ОЕБС, али у тим земљама нема мисија, нема шефова мисија, тимова који раде на терену", каже Мур.

Наводи да у Србији, Македонији, БиХ и другим земљама у региону постоје представништва и да је ту ОЕБС активан партнер домаћих актера и институција и владе.

"Али, ОЕБС може да буде активна организација само тамо где имамо мисије. Кад нас нема, тешко можемо имати конкретну улогу", каже Мур. 

Наводи и да предност, кад је реч о избеглицама и мигрантима, имају међународне организације, попут УНХЦР и Међународне организације за миграције, чији је ОЕБС партнер.

"Ми смо њихови партнери и у БиХ, где за сада нема таласа избеглица, али имамо одличну сарадњу са УН и са УНХЦР", каже Мур.

Наводи да питање финасирања ОЕБС-а јесте огромно питање, а да се сваке године појављује све више притисака да се смање постојећи буџети.

Упитан да ли ОЕБС може да прошири своје мисије на актуелна кризна места, Мур одговара да сумња да из политичких или буџетских разлога постоји шанса да се у том смислу прошири број представништава.

Мур, међутим, истиче да се представници делегација ОЕБС-а сваке недеље састају у Бечу како би разговарали о свим важним питањима, укључујући миграције, избеглице, Украјину.

Подсећа да ове године том организацијом председава Немачка, док је прошле године то била Србија, што је, оцењује, још један доказ да та организација представља интересе свих држава чланица.

"Мене охрабрује то што имамо толико конкретних успеха у БиХ", навео је Мур.