Перковићев адвокат затражио ослобађајућу пресуду

Дан пошто је Хрватска постала чланица ЕУ, Немачка је Загребу доставила захтев за изручење Перковића због сумње да је учествовао у организовању убиства Ђурековића. Након вишемесечних натезања хрватских правосудних органа, Перковић је Немачој изручен 24. јануара 2014.

Нешто касније Немачкој је изружен и Перковићев шеф у тајној служби Здравко Мустач, који је такође оптужен за умешаност у убиство Ђурековића.

Нобило је у завршној речи тврдио да је југословенска Служба државне безбедности водила акцију отмице Ђурековића, иначе, некада директора Ине, који је емигрирао у Немачку.

Уочи данашњег рочишта Перковића је прегледала затворска лекарска проценивши да је његово здравствено стање стабилно, а други адвокат Петер Вагнер се пожалио суду да његов клијент не може да спава јер се на болничком одељењу затвора налази у соби с двојицом зависника који ноћу не спавају.

Неуобичајно Нобило је завршну реч почео о раду југословенске тајне службе, односима и правилима рада. Истакао је да је одбрани онемогућено да добије Ђурековићев досије који је у поседу немачке обавештајне службе БНД за коју је радио, али ни документацију из Београда, посебно, како је навео, из војне безбедносне сужбе.

Додао је да Суд није успео да прибави документа из Црне Горе.

Председавајући суда је у више наврата прекидао Нобила, чије излагање је трајало читава четири сата, и више пута је давао паузе.

Нобило је рекао да су уместо докумената сведочиле особе криминалне прошлости попут Синдичића, Вукушић и Пенаве.

Наставио је описом Ђурековићевог рада у Немачкој и навода оптужнице, према којој је убиство иницирао савезни функционер Мика Шпиљак, па га је, како наводе хрватски медији, судија Даустер упозорио да дуго цитира оптужницу која је, како је рекао, позната.

Велики део завршне речи Нобило је посветио сведоку Синдичићу, али и систему безбедности у бившој СФРЈ. Описивао је технологију рада тог система, како би показао, како је рекао, "кривицу или невиност Перковића".

Посебно је нагласио однос партије и државе, који су, како је рекао, многи сведоци мистификовали лажући о мешању државних и партијских надлежности.

За свог клијента је рекао да је био четврта особа у Хрватској и седма у Југославији у систему одлучивања.

Говорећи о нападу на Ђурековића, као акцији савезне тајне службе, Нобило је рекао је поступање било благо након његовог бега у иностранство.

Нобило је навео и разговор Анте Марковића и Станета Доланца, који, како је казао, показује Доланчево мишљење да је БНД писао текстове Ђурековићу који сам није знао ништа о Титу. Нобило је показивао разлике у третирању Ђурековића у Београду и Загребу. Тврди како је савезни ниво, а не хрватски, (не Перковић и Мустач), иницирала Ђурековићево убиство.

Након упозорења председавајућег да сажме завршну реч, Нобило је навео низ појединачних бомбашких акција за које означава одговорнима чланове Хрватског државотворног покрета Немачка. Терористичке акције припремале су се против Југославије на тлу Немачке, рекао је Нобило, показујући документ који каже говори о помагању немачке тајне службе екстремним емигрантима у томе.

Упоређивао је све са данашњом борбом против тероризма, али га је судија још једном прекинуо рекавши да изјаве Барака Обаме и Ангеле Меркел немају везе са случајем Перковић, рекавши: "Ко се набацује блатом, треба да пази да не седи у стакленој соби".