Петир: На српском списку 300 хрватских бранитеља

Након што је Србија у понедељак отворила поглавља 23 и 24 у преговорима за приступање ЕУ, на и иначе узаврелој политичкој сцени Хрватске уочи предстојећих ванредних парламентарних избора, додатно су подигнуте тензије на линији власт у техничком мандату - бранитељи. 

Бранитељи су најавили да ће одлазећој власти ускратити подршку, а да ће свој одговор на, како сматрају, попуштање Хрватске Србији, дати на ванредним парламентарним изборима заказаним за 11. септембра.Незадовољни хрватски бранитељи су најавили да ће од нове хрватске власти захтевати да се Србији не дозволи затварање поменута два поглавља.

Европарламентарка Маријана Петир сматра да је Хрватска требало Србији да услови наставак европског пута одређене чланове закона о универзалној јурисдикцији који, како наводи, званичном Београду дају овлашћења "малог Хага".

Она тврди да тим законом Србија крши међународно кривично право, као и да је приликом посете хрватском бранитељу Вељку Марићу док је био у затвору у Србији из дипломатских извора сазнала да се на српском списку налази око 300 хрватских бранитеља.

"Ти подаци су предати хрватској страни у мандату владе Зорана Милановићеве, али особе које су на попису нису обавештене", тврди Петир и додаје да Милановићева влада није желела да условљавања Србију, те да је тај "храбри потез" требало да начини нова влада, која је сада у техничком мандату.

Петир је гостујући на ХРТ-у рекла да је проучавајући случај Марић обавестила Милановићеву и актуелну владу о спорном закону.

"Милановићева влада одбила је да постави Србији услове, а нова је изабрала блажу варијанту - изборити своје право кроз прелазна мерила, уместо блокирањем Србије", навела је она.

Прецизирала је да се ради о педесет мерила у којима су доста начелно и флексибилно уграђени захтеви Хрватске и нису изричити.

"Српски званичници су и пре отварања спорних поглавља бахатим тоном рекли да гледају на тај закон другачије", навела је Петир и додала да је проблем у спровођењу тог закона, који Хрватска сматра спорним, јер, сматра она, две стране тумаче исту ствар на различите начине.

Одлазећи министри у влади Србији прете санкцијама

Одлазећи министри одбране и правосуђа техничке владе Хрватске, Јосип Буљевић и Анте Шпрље, прете Србији да ће бити санкционисана ако не буде поштовала, како наводе, договорено у вези с преговарачким поглављима 23 и 24.

Буљевић је, како преноси Хина, рекао да ће Хрватска знати да заштити своје интересе и да ће, ако Србија не буде поштовала договорено у вези с преговарачким поглављима 23 и 24, то бити санкционисано.

Коментаришући незадовољство бранитеља хрватском дипломатијом због тога што је Србија отворила преговарачка поглавља 23 и 24 с ЕУ иако није укинула закон о регионалној надлежности за процесуирање ратних злочина на простору бивше СФРЈ, поручио је да ће, ако се Србија буде понашала неевропски, Хрватска то санкционисати.

По Буљевићевим речима, интерес је Хрватске да Србија напредује на европском путу.

Упитан да ли страхује да би Србија могла да хапси хрватске грађане, генерале и војнике, Буљевић је рекао: "Хрватска ће знати да на то одреагује на прави начин."

Претходно се огласио и министар правосуђа Шпрље поручивши да ће Хрватска блокирати српске преговоре с ЕУ, ако не измени Закон о универзалној јурисдикцији, односно ако не укине надлежности за ратне злочине на подручју Хрватске, прене је портал Индекс.

Иначе, одлазећа хрватска влада јуче је формирала Комисију за праћење, како је наведено, спровођења прелазних мерила у поглављима 23 и 24 из приступних преговора Србије с ЕУ.