Андреј Пленковић нови председник ХДЗ-а

Пленковић је пети председник странке и на функцији је заменио Томислава Карамарка, који је 21. јуна поднео оставку јер није успео да формира већину у Сабору, као што је обећао.

Карамарко је пре три месеца, 17. априла, други пут изабран за председника ХДЗ-а добивши подршку 92.276 чланова странке, такође као једини кандидат.

Нови председник странке најавио је да ће чврсто остати при политици помирења Фрање Туђамана која заједничке националне и друштвене интересе и циљеве ставља испред политичких и идеолошких разлика.

Политика новог лидера ХДЗ-а разликоваће се од политике коју је водио његов претходник Томислав Карамарко у читавом низу области. Повратак Туђмановој политици је једна од њих будући да је Карамарко такозвану политику помирења јавно оцењивао наивном, уз тврдњу да би од ње и Туђман сасвим сигурно одустао да је жив.

Занимљив је и Пленковићев план према којем "ХДЗ треба да постане предводник у развијању највиших стандарда унутарстраначке демократије".

Као важан елемент свог програма, председник ХДЗ-а је истакао успостављање "транспарентног и ефикасног система јавне набавке", што истовремено смара и снажном антикорупцијском мером. Залаже се за "функционалну и фискалну децентрализацију, са жупанијама као средишњим нивоом и историјским обликом територијалног устројства".

Пленовић ће, како је најавио, са свим верским заједницама подстицати конструктиван дијалог, поштујући начело одвојености Цркве и државе.

Када је реч о националним мањинама, Пленковић је најавио потребу развијања разумевања и солидарности, ради пуне заштите мањинских права, односно део о сарадњи са невладиним организацијама, које назива "важним фактором сваког демократског друштва, чијем развоју придоносе".

Како је раније објавио ријечки Нови лист, Пленковић ће вратити све оно по чему је, када је реч о националним мањинама, "газио" министар у техничкој влади, ХДЗ-овац Златко Хасанбеговић.

Према оцени тог листа, Хасанбеговић је сарадњу са мањинским заједницама и цивилним друштвом свео на бруталне вербалне обрачуне.

Промена односа према медијима и суседима 

Златко Хасанбеговић се, наводи лист, нарочито истакао у уништавању непрофитних медија, док Пленковић медије у програму назива "важним делом креативних индустрија, веома важнима за развој демократских и плуралних друштава", због чега треба "развијати политике које ће потицати плурализам, професионалност и разноликост медија те инсистирати на поштовању медијских слобода".

Када је реч о спољној политици, Пленковић је најавио да, будући да је Хрватска једина чланица ЕУ која има дунавску и јадранску, односно медитеранску димензију, због чега се, сматра, треба "јасније позиционирати као главни партнер према државама у свом суседству", оснаживању средњевропске димензије земље и односе са кључним европским и глобалним силама, посебно САД.

До избора за првог човека ХДЗ-а био је европарламентарац. Рођени је Загрепчанин, течно говори енглески, француски и италијански језик, а служи се немачким. Бавио се спортом - фудбалом, тенисом, ватерполом и кошарком, па је и његов програм у великом делу посвећен овој области.

По струци је правник, а праксу је обављао 1992. у адвокатској канцеларији "Стивенсон-Харвуд" у Лондону.

У Министарству спољних послова завршио је програм за дипломатског саветника и 1999. положио је саветнички испит на Дипломатској академији. У том ресору се 2004. бавио односима Хрватске са Саветом Европе и Европском унијом, укључујући преговоре о Споразуму о сарадњи између Хрватске и ЕУ.

Био је члан хрватског преговарачког тима за Споразум о стабилизацији и придруживању, затим заменикшефа хрватске Мисије при ЕУ у Бриселу, од 2005. до 2010. био је заменик амбасадора у Француској, задужен за политичка и организацијска питања.

А у влади Јадранке Косор од априла 2010. до децембра 2011. обављао је дужност државног секретара за европске интеграције.

Члан ХДЗ-а је од 2011. године, а на првим страначким изборима за Европски парламент кандидовао се 2013. и од тада је и званично преузео дужност члана ЕП.