Преминуо мађарски писац Петер Естерхази

Естерхази се од септембра прошле године лечио од рака панкреаса, а преминуо је јуче поподне.

Рођен у Будимпешти 1950. године, Естерхази је препознат као модеран, иновативан и духовит писац, пленио је пажњу и својим књигама и својим ентузијастичким учешћем у књижевном, културном и јавном животу, подсећа његов српски издавач "Архипелаг".

Естерхази потиче из најславније мађарске аристократске породице која је вековима давала грофове, кардинале и бискупе и пресудно утицала на мађарску и дуго времена аустроугарску политику.

Иако је први Естерхази који није рођен као гроф, Петер Естерхази је несумњиво један од највећих изданака ове велике породице.

О готово осам векова своје породице, Естерхази је написао обиман роман "Harmonia caelestis",  на коме је радио непуних 10 година, да би после шокантног открића да је његов отац, последњи гроф Естерхази, био доушник режима и мађарске комунистичке полиције написао наставак "Исправљено издање".

Естерхазијевој породици је у комунистичкој Мађарској конфискована целокупна имовина и она је 1951. године депортована у унутрашњост земље, где је Естерхазијев отац, доктор права, окопавао кукуруз на државном пољопривредном имању.

Тек 1956. породици је дозвољен повратак у Будимпешту, где је Естерхази похађао престижну и последњу незатворену црквену гимназију.

Петер Естерхази је завршио студије математике и неколико година је радио у Математичком институту у Будмипешти, а од 1978. посветио се писању.

Међу његовим значајним делима су романи "Производни роман", "Мала мађарска порнографија", "Помоћни глаголи срца", "Увод у лепу књижевност", "Књига о Храбалу", "Чудесни живот рибице", "Поглед грофице Хан-Хан. Низводно Дунавом", "Записи једног душебрижника", "Једна жена", "Слобода је тежак отров", "Немачка у шеснаестерцу", "Ништа од уметности".

Заједно са мађарским нобеловцем Имреом Кертесом, написао је књигу "Иста прича" која садржи две приповетке: Кертесов "Записник" и Естерхазијев "Живот и књижевност".

Његова дела су преведан на велики број језика, добитник је низа мађарских и међународних књижевних награда и признања.

Био је члан Немачке академије за језик и књижевност, Академије уметности у Берлину, као и Европске академије наука, уметности и књижевности.

На српски језик преведено је више Естерхазијевих књига. Последњих година "Архипелаг" је објавио његове славне романе "Помоћни глаголи срца" и "Ништа од уметности", обе у преводу Арпада Вицка, Естерхазијевог најпосвећенијег преводиоца на српски језик.

Последњи пут Естерхази је боравио у Србији пре пет година на позив "Архипелага" као гост Београдског фестивала европске књижевности, када је имао изузетно посећене и узбудљиве књижевне вечери у Београду и Новом Саду.

"Уметност није решење ни за шта. Роман још није спречио никакво зло, али добре књиге, дакле, оне о којима се овде, у овим круговима, обично говори, прожима пожудна жеља за разумевањем. То бисмо могли назвати и надом. Нада, добра реч за крај, а пет минута препустимо забораву. Која је сад последња реч?", написао је Петер Естерхази прошлог септембра непосредно пошто је сазнао за своју тешку болест.

Била је то једна од последњих његових јавних порука читаоцима, али никако и последња - пре месец дана Естерхази је завршио и предао мађарском издавачу свој нови роман "Дневник о гуштерачи".