Упркос десничарима, антифашисти у Србу на Дан устанка

Антифашисти ће писмено затражити од државних власти да им омогуће да 27. јула код споменика недалеко од Срба, где је сада десетак припадника маргиналне екстремно десне правашке странке поставило шатор, одрже манифестацију као и сваке године до сада.

У доба Југославије тај датум славио се као службени Дан устанка народа Хрватске, у знак сећања на масовни устанак већином српског становништва крајем 1941. године, а неформално се обележава и данас.

"То се чини намерно. Ово је покушај да се спречи обележавање тог датума, јер се овде догодио општи оружани устанак у време када је Европа била у мраку нацифашистичке окупације", каже председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин.

У петак су поред споменика устанку припадници маргиналне, али радикалне десне Аутохтоне хрватске странке права (А-ХСП) поставили шатор и пријавили полицији да ће тамо до краја јула држати предавања о страдањима Хрвата у Домовинском рату. Не мисле да се помере, најављује њихов лидер Дражен Келеминец.

"Свако има право на своје окупљање. Ми смо ту пријављени до 1. августа. Они могу свој скуп одржати 2. августа, или било који други дан", наглашава Келеминец.

Лидер српске мањине у Хрватској Милорад Пуповац тврди да је ова група екстремних праваша, чији је скуп полиција одобрила, следбеници поражене усташке идеологије, да шире говор мржње и негирају тековине антифашистичке борбе.

"Наша полиција одлучила је да такве људе, такву политику, такву групацију стави под своју заштиту", истиче Пуповац.

Портпарол жупанијске полицијске управе Елис Жодан каже да је полиција поступала у складу са својим овлашћењима.

"Полиција према Закону о јавном окупљању не одобрава јавна окупљања, него их евентуално може забранити ако постоје законске основе. Овде није било законских препрека и није било разлога да се то јавно окупљање забрани у облику у којем је било пријављено", објашњава Жодан.

Председник Лиге антифашиста Зоран Пусић верује да ће антифашисти одржати скуп 27. јула, а да ће држава склонити, како је рекао, политичке егзибиционисте.

"Карактеристично је за такве типове који представљају политички 'луди руб' да им је изазивање скандала и привлачење пажње јавности углавном главни циљ", сматра Пусић.

Аутохтона ХСП међу најмањима је од неколико правашких секти – то је регистрована ванпарламентарна странка, своје прогласе потписују усташким поздравом "За дом спремни!", а у фебруару ове године постројили су и своју страначку војску од двадесетак људи у средишту Загреба.

Не треба их бркати са ХСП Анте Старчевић која је парламентарна странка, или са ванпарламентарном Чистом ХСП познатом по неуспелој организацији анти-геј прајда.

Дан антифашистичке борбе слави се у Хрватској 22. јуна као државни празник и нерадни дан, сећање на обележавање формирања Првог сисачког партизанског одреда 1941. године.

Тај датум прећуткиван је до распада Југославије, јер је Политбиро ЦК КПЈ тек 4. јула 1941. године донео одлуку о дизању устанка, па су републички устанци могли бити тек након одлуке Политбироа, а никако пре ње.

Зато се у доба Југославије славио 27. јул као Дан устанка народа Хрватске, а последњих година обележава се неформално, навео је Радио слободна Европа.