Стање у БиХ боље него што се чини

Комшић је оценио да лошој слици БиХ посебно доприносе поједини домаћи политичари који унутрашње проблеме из дневно-политичких интереса, пребацују у област спољно-политичких односа и активности БиХ.

Стратешки интерес БиХ је да све земље у региону буду стабилне и постану чланице Европске уније, јер нестабилност једне од земаља у региону аутоматски значи нестабилност читавог региона, а чланство у ЕУ значи много за стабилност региона, рекао је Комшић.

Коментаришући резултате недавно одржаних локалних избора, Комшић је нагласио да је то изузетно важан позитиван индикатор, порука коју су грађани БиХ послали политичарима и политичким партијама, а то је да желе позитивне промене, нормалнију политичку ситуацију, да не желе страхове, етничке тензије и затегнуте односе, већ да живе нормално и у миру унутар породице европских земаља.

Као један од главних циљева у реализацији активније улоге БиХ у области спољне политике, хрватски члан Председништва БиХ је навео и кандидатуру БиХ за несталног члана Савета безбедности УН 2010. године.

Бан Ки-мун истакао је важност јединства централних институција БиХ, као и неопходност фокуса на стабилност БиХ као једног од важних фактора у региону и нагласио да је спреман да учини све с циљем јачања мира и стабилности у БиХ и региону.

Комшић се у Њујорку састао и са предсједником Генералне скупштине УН Мигуелом Дескотом Брокманом, кога је информисао о тренутној ситуацији у БиХ, те о активностима с циљем веће афирмације БиХ на спољно-политичком плану.

Холбрук и Ешдаун: Криза у Босни

Амерички дипломата и главни творац Дејтонског споразума Ричард Холбрук и некадашњи високи представник ЕУ за БиХ Педи Ешдаун оценили су да се Босна налази пред колапсом, у чланку који су заједно објавили у "Гардијану".

У тексту "Босанско буре барута" Холбрук и Ешдаун истичу да у БиХ јачају деструктивна динамика и бошњачки и хрватски национализам, што се показало и на недавним изборима и да је питање Босне одувек представљало "већи и опаснији изазов" од питања Косова.

Према њима, премијер Републике Српске Милорад Додик жели да се српски ентитет, уколико се укаже прилика, отцепи, те је у последње две године слабљењем заједничких институција БиХ и кочењем развоја Босне у функционалну државу компатибилну са ЕУ, поништио велики део напретка који је постигнут од потписивања мировног споразума 1995. године.

Криза у Босни још увек може да се спречи уколико се ЕУ пробуди, нова америчка администрација ангажује, обезбеди ефикасно војно присуство и започне процес јачања дугорочне стратегије међународне заједнице и тако "разреши босански уставни чвор", оцењују Педи Ешдаун и Ричард Холбрук у "Гардијану".