Раздор у БиХ: Пописани и дописани

Срби, Хрвати, Бошњаци, остали – сви против свих. Два народа надгласавају трећи (већ виђено у недавној прошлости). Очекивало се да ће председнички самит "Брдо-Бриони", који је одржан током викенда у Сарајеву, помоћи у изградњи поверења међу земљама у региону, али и међу народима у БиХ. Посебно што је на састанку била "конструктивна атмосфера".

Међутим, још са аеродрома у Сарајеву нису полетели авиони са председницима земаља југоисточне Европе, босански и српски чланови Председништва БиХ снажно су се посвађали.

Изетбеговић је тешко оптужио Србе за страдање Хрвата и Бошњака у Бањалуци током рата, што је разљутило и до сада увек одмереног Иванића. Србе је у последњих неколико дана разбеснело неколико догађаја.

Верски лидери – бискуп Комарица и реис Кавазовић – оптужили су их за геноцид. Бошњаци и Хрвати надгласали су Србе због објављивања пописа у који су се у националне групе уврстили и нерезиденти (они који ту не станују деценијама).

Таквих је око 200.000 и они су углавном Бошњаци. Захваљујући њима, број Бошњака у коначним резултатима пописа може да пређе 50 процената (Срба је 30 одсто и Хрвата 15 процената).

Такавим односом бошњачка политика сања да крене у уставне промене којима би се изборила за већинску "грађанску", јединствену, или бошњачку државу којом би владала. Хрвати, а посебно Срби, то никада неће дозволити. Не дозвољава то ни Устав БиХ, који конститутивност не веже за бројку. Управо је Иванић јуче у интервјуу за Вечерњи лист БиХ упозорио да онај ко рачуна да ће на основу бројности имати већа права, води ка распаду Босне и Херцеговине. Политичке елите у БиХ играју се ватром сваки пут када се жестоком реториком додворавају "својима".

Све је мање оних који се усуђују да буду објективни. Посвађано друштво тоне у прошлост. Актуелни политичари потрошили су све кредите поверења добронамерних. Њихова једина референца је национализам. Свет, ако не жели нове сукобе, треба да стави БиХ на листу приоритета.

Лидери самита "Брдо-Бриони" очигледно нису довољна међународна подршка босанскохерцеговачке енигме. Тим пре што су и земље окружења део проблема Босне и Херцеговине. Међународна заједница мора да БиХ хитно окрене из сукоба ка евроатлантском колосеку. Тиме ће решити горућих балкански, а потенцијални европски проблем. Ново безбедносно и политичко жариште задње је што Европи треба у тренутку када и сама пролази кроз озбиљну кризу.

И њима су сада, као и БиХ, проблем избеглице. Иако су побегли од рата, опет се с њима ратује. Чак и у бројкама.

Аутор је главни уредник БиХ издања загребачког Вечерњег листа.