Ко се боји данског филма о масакру у Двору на Уни?

Филм је ових дана требало да буде емитован на РТС-у, али до тога није дошло јер су се, како је саопштено из те медијске куће, дански продуценти уплашили за безбедност својих хрватских колега, које су учествовале у снимању документарца.

Председник Веритаса Саво Штрбац за Танјуг каже да тема масакра у Двору на Уни не силази са насловница хрватских медија, те да нема телевизије која није посветила читаве целовечерње програме овој теми, на челу са ХРТ-ом.

Каже и да дански продуценти оправдано страхују за безбедност својих колега.

"Најугроженији од свих је Саша Косановић, новинар ХРТ-а. А њега је управо ХРТ овластио да се нађе данској екипи при руци током снимања филма, да им уступи потребне контакте и слично", каже Штрбац, који сматра да је Косановићу живот угрожен.

Злочин у Двору на Уни догодио се 8. августа 1995. када је у згради локалне школе, наочиглед 200 наоружаних војника данског батаљона Унпрофора, брутално убијено деветоро хендикепираних цивила, немоћних лица и психијатријских болесника, док је троје одведено у непознатом правцу. Од девет жртава, осам је било српске, а једна жртва хрватске националности.

Хрвати филм "15 минута – масакр у Двору" називају неистинитим и антихрватским. Смета им што се у филму имплицира да је за масакр одговорна хрватска војска и што се као наратор појављује покојни генерал Миле Новаковић. Посебно их је изиритирало сазнање да је у финансирању филма малим делом учествовао и Хрватски аудиовизуелни центар (ХАВЦ).

Саво Штрбац каже да су тај злочин "починили припадници диверзантско-извиђачке чете 145. бригаде хрватске војске, којом је командовао рођени Дворанин Матија Ципрић, из села Замлаћа".

Загребачки Јутарњи лист пише данас да овај злочин "постаје полигон за политичка препуцавања", а уз њега се везује све више контроверзи.

Лист подсећа да се зграда у којој се злочин догодио налазила непосредно уз камп у којем су били смештени припадници данског батаљона Унпрофора, но упркос томе што су били сведоци убистава, не могу са сигурношћу да идентификују војску којој су починиоци припадали.

Како наводи Јутарњи, уместо да дански документарац расветли злочин, на крају је, по свему судећи, донео само још упитника, с обзиром на то да су закључци филма у великој колизији са закључцима званичне истраге, коју годинама о том злочину воде надлежне хрватске институције, а који досад нису били познати.

Наиме, како се наводи, на расветљавању овог злочина годинама у Хрватској ради специјална радна група Директората полиције у којој се налазе и криминалисти Војне полиције и Државног тужилаштва.

Такође, та истрага спроводи се, или се барем повремено спроводила, и у сарадњи са Специјалним тужилаштвом за ратне злочине Србије, а српски и хрватски тужиоци су још 2012. заједно испитивали у Копенхагену припаднике данскога батаљона, особе које су најближе нечему што би се могло назвати очевицима злочина.

Премда садржај исказа Данаца до данас није познат, према неслужбеним информацијама, које је Јутарњем листу потврдило неколико међусобно независних извора, њихови искази нису у битном делу помогли расветљавању злочина.

Према тврдњама данских војника, које су изнели и хрватским и српским истражитељима, наоружане особе од којих су неке биле у зеленим, а неке у маскирним униформама, ушле су у школу и поубијале хендикепиране цивиле.

Али, када је требало са сигурношћу идентификовати ознаке које су војници имали, настали су проблеми.

Маскирне униформе су у том тренутку имале готово све зараћене стране и све војске, а тих дана у Двору на Уни, у размаку од само неколико километара, деловале су њих најмање три или четири: и Хрватска војска, и припадници Армије БиХ, и припадници војске тзв. САО Крајине те припадници војске босанских Срба.

Данци су, наводи Јутарњи, наводно хрватским и српским тужиоцима покушали да опишу ознаке на униформама војника који су ушли у школу и највероватније починили злочин.

Позивајући се на незваничне информације, лист пише да су Данци те ознаке описали као нешто налик на слово "В", тамно-црвене боје, које су војници имали зашивене на рукавима маскирних униформи.

Истражитељи су чак, ради провере ових тврдњи, покушали да организују препознавање амблема свих јединица војски које су се нашле на том подручју у време сукоба, међутим то није дало резултат.

Ниједан, како се наводи, од више десетина провераваних амблема није одговарао ономе што су Данци препознали.

Према подацима радне групе хрватске полиције, највероватније се ради о припадницима једне комбиноване српске јединице, која се састојала и од припадника делова војске побуњених Срба у Хрватској, односно припадника војске тзв. САО Крајине, затим припадника војске, односно полиције Републике Српске, а у којој су се, према изјавама више сведока, налазили и припадници Легијиних Црвених беретки.

Тачну припадност јединица, а чак и могућу ужу заповедну одговорност, међутим, готово је немогуће утврдити, јер се радило о једној врло хетерогеној формацији, наводи Јутарњи.

Према подацима које су дали припадници данског батаљона, злочин се у просторијама школе догодио 8. августа, између 14.30 и 15 сати. Ко је у то време владао Двором на Уни, односно делом у којем је почињен злочин – главно је питање.

Иначе, филм "15 минута – масакр у Двору" првенствено се бави одговорношћу тамошњегданског батаљона заштитних снага УН-а, који је могао спречити злочин у којем је настрадало осморо Срба и једна Хрватица.

Али, Данци нису реаговали, уз оправдање да за то нису имали мандат, исто као што су тврдили Холанђани након што нису покушали да спрече злочин у Сребреници.

У филму се помиње и да је тог 8. августа у Двору на Уни, осим српске, била још једна војска, али не и ко је убио цивиле.