Хрватска припрема закон о лустрацији

За сада је то све што се зна о пројекту који је још у пролеће прошле године, у склопу предизборних обећања, најавио председник ХДЗ-а и потпредседник хрватске владе Томислав Карамарко, пише загребачки Јутарњи лист.

Ко би спроводио лустрацију, на основу којих доказа, као и који би се китеријуми узели у обзир за лустрирање, те које би биле последице тог поступка само су нека од питања на која нитко не даје одговор.

"Лустрација није наша измишљотина, она постоји у европској пракси и на том трагу и ми треба да је спроведемо. Злочин НДХ и они који су их чинили су процесуирани. Имали смо Домовински рат, а злочини који су се догодили током одбране такође су процесуирани", каже Тепеш.

Додаје да се може говорити о Груборима, Лори, па до Хашког суда као "врхунца оптужби од којих су се генерали Младен Маркач и Анте Готовина успешно одбранили".

Тврди да нико није одговарао за догађаје од маја 1945, за Блајбург, Тезно, Крижни пут, да нико није процесуиран за Голи оток, за убиства хрватских емиграната - од породице Шево па надаље.

"У затвору се завршавало због певања 'Виле Велебита' и ружних речи о Титу, а нико због тога није одговарао", каже Тепеш.

С друге стране, опозициони блок окупљен око СДП-а сматра да је питање лустрације непотребно и да само показује да ова влада нема озбиљан програм за вођење државе.

Функционер СДП-а Пеђа Грбин каже да треба бити јасан, а то значи да је став Европског суда за људска права, свако ко се огрешио о људска права и чинио злочине за то мора да одговара. То, међутим, додао је, увек мора бити утврђено у судском поступку за сваку особу појединачно.

"У противном нешто што има оправдање, а лустрација би била оправдана да је на време спроведена, постаје само по себи неправда", истиче Грбин.

Додаје да је промашај тражити узор у чешком моделу, што иначе најављује министар Хасанбеговић, јер, како објашњава та држава је изашла из комунизма и спровела транзицију у битно другачијим условима у односу на Хрватску.

Грбин је запитао, с обзиром на то да је Хрватска закаснила с лустацијом, шта би то значило за понашање појединаца током деведесетих у самосталној Хрватској.

"Ако идемо у лустрацију, треба ли њоме обухватити и људе који су прислушкивали и уходили Владу Готовца, Дражена Будишу, који су одговорни за прислушкивања читавих новинских редакција, који су стварали досије новинара и опозиционих политичара, који су кроз медије основане управо у ту сврху у другој половини деведесетих пласирали обавештајне конструкције и подвале режиране у деловима обавештајног апарата, а све у сврху политичког обрачуна између појединих струја у ХДЗ-у", навео је Грбин.