Како је "Ер Србија" преотела Њујорк од "Кроација ерлајнса"

Са летовима "Ер Србије" на релацији Београд–Њујорк и ширењем "Етихада", који постаје сувласник и других регионалних авио-компанија, Аеродром "Никола Тесла", као што је и био план Арапа, постаје чвориште југоисточне Европе за трансконтиненталне летове.

Захваљујући новој прекоокеанској линији, Београд ће постати далеко важнија дестинација од Загреба, у ком све битне институције годинама говоре да им је стало да се и одатле директно лети за САД, али ништа не чине да се то и догоди, пише Нови лист.

Тек је ових дана, како наводи хрватски лист, амбасадор Хрватске у САД Јошко Паро открио да се "интензивно разговара о увођењу директне авио-линије између САД и Хрватске".

"Амбасада је покренула разговоре са важним играчима, како бисмо истражили могућности успоставе директних летова за Хрватску. Учинићемо све не бисмо ли остварили ту идеју", рекао је пре неколико дана амбасадор Паро.

Хрватски амбасадор није открио ко су "играчи" са којима преговара, али је додао да разговори нису подстакнути новом линијом "Ер Србије", већ тиме што хрватска влада последњих година када су у питању летови за САД није учинила баш ништа.

Међутим, о томе, како су одговорили Новом листу, ништа не знају ни Министарство саобраћаја, ни Министарство туризма, ни државни авио-превозник "Кроација ерлајнс".

У хрватској влади, како пише ријечки лист, сматрају да није реч о њиховом политичком пропусту, већ да је "Ер Србија" остварила огромну предност јер јој је држава опростила велике дугове (готово 40 милиона долара), док "Кроација ерлајнс" мора да подмирује све обавезе, а још му и ЕУ "креше крила" својим правилима.

Хрватски стручњаци истичу да је, због свега тога, тржишна утакмица неравноправна и да "Кроација ерлајнс" нема ни авионе, ни новац да их набави или унајми, потребне за директне летове за САД, а, како наводе, хрватски авио-превозник ће због правила ЕУ морати и додатно да смањи своје капацитете.

Ипак, како пише Нови лист, чињеница је да је опрост дуга "Ер Србији" заправо део аранжмана Србије и "Етихада", националне авио-компаније Уједињених Арапских Емирата, односно услов на ком су инсистирали Арапи када су 2013. године купили власнички удео од 49 одсто у тој компанији.

Стога се, према писању хрватског листа, поставља питање због чега је хрватска политика, за разлику од српске, годинама седела прекрштених руку и није чинила ништа да постојећи број туриста из САД, од око 300.000 годишње, повећа.

У хрватском Министарству саобраћаја Новом листу су одговорили да нису упознати са иницијативом Амбасаде Хрватске у САД, али су истакли да законодавни оквир за директне летове постоји, те да у том смислу не постоје препреке за остваривање сарадње.

У "Кроација ерлајнсу" рекли су да у овом тренутку не предвиђају увођење прекоокеанске линије Хрватска–САД, што је условљено пословним и тржишним усмерењем на проширење мреже летења у Европи, али и техничким ограничењима.

У флоти, наиме, немају дуголинијске авионе, а у 2015. су, због реструктурирања, морали да смање капацитете за један "ербас А-320", пише ријечки лист.