Канонизација Степинца на чекању

Папину одлуку о комисији тумаче као покушај успостављања добрих односа између две цркве.

"Хтео бих нагласити да папа Фрања не жели да одустане од канонизације блаженог Алозија Степинца јер је и сам уверен у његову светост", истиче загребачки надбискуп Јосип Божанић.

С друге стране, у СПЦ цене спремност Свете столице на дијалог - из преписке с папом после које је зауставељен процес канонизације, патријарх је схватио да он не жели олако да пређе преко контроверзи које прате Степинца.

"Није тачно да је папа Фрања подржао проглашење Степинца за свеца. Папа ми је поручио да ће о свему томе још размислити", указује патријарх српски Иринеј.

Око Степинчеве ратне улоге нису сагласни ни историчари у Хрватској и Србији, једино у чему се сви слажу јесте да се о њему не може судити на основу комунистичког процеса који је против њега вођен 1946. године.

"Он по мојем мишљењу, али и по чињеницама није био злочинац, али по мом мишљењу више него по чињеницама, мислим да није ни светац", сматра публициста из Хрватске Славко Голдштајн.

Степинцу се замера то што се без задршке радовао формирању НДХ, што је дуго жмурео на усташке злочине и што је почео да их осуђује доста касно и тихо, и никад довољно оштро.

"Он је требало да каже да се по српским селима убијају жене и деца. Никад то није рекао. Он је рекао опште против злочина, а да је рекао то по селима би Немци реаговали, они су заустављали претераности усташке против Срба, пре свега, јер је то хранило партизане", наводи Голдштајн.

"Никад није говорио јавно о логорима, о Јасеновцу говори тек у једном приватном писму Павелићу тек фебруара када је тамо убијено седам католичких свештеника. И тада каже, у приватном писму, да је то срамотна љага за НДХ", напомиње Радмила Радић из Института за новију историју из Србије.

Процењује се да је у време НДХ око 250.000 Срба преведено у католичку веру. Степинчеви браниоци тврде да је многима тако спасио живот, али му многи приписују одговорност за прислино покатоличавање.

"Он је у самом почетку био тихо радостан, међутим, кад су му бискупи с терена јавили да је 400 православаца дошло на попис и да су их усташе побиле, он је ретерирао", прича

"Неоспорно је да је он имао неке појединачне интервенције за поједине људе, да је помагао некима од прогоњених, али никад није довео у питање легитимитет убистава, прогона и масовних ликвидација, свега што се дешавало у тој држави", истиче Радмила Радић.

Римокатоличка црква Степинца је прогласила блаженим 1998. али се поступак беатификације није односио на ратни период већ се бавио само његом позицијом после 1946. и пресуде којим је осуђен на вишеодишњу затворску казну.