Аустрија ограничава прихват избеглица, Холандија најављује рампу

Договорено је да Аустрија у текућој години прими само 37.500 подносилаца молби за добијање азила, а до 2019. максимално 127.500.

Аустријски канцелар Вернер Фајман и вицеканцелар Рајнхолд Митерленер саопштили су одлуку седнице, али нису желели да кажу шта ће се десити када се горња граница за прихват азиланата буде достигла.

Фајман је казао да се ради о "хитној мери" и "Плану Б", који треба да "продрма" ЕУ.

"Ми у Аустрији не можемо примити све избеглице", истакао је Фајман на конференцији за штампу.

Митерленер је рекао да је актуелни развој драматичан и да велики број избеглица преоптерећује систем Аустрије.

Због тога, како је објаснио, у управљању границама биће посебна пажња посвећена контролама и регистрацији, како би се припремили за могућност враћања људи са граница.

Према договору, ограничење за прихват избеглица у овој години износи 37.500, идуће године 35.000, а 2018. је 30.000, те до 30. јуна 2019. само још 25.000 избеглица.

Укупно 127.500, колико је планирано да се прими до краја јуна 2019. године, чини 1,5 одсто становништва Аустрије.

Током прошле године у Аустрији је поднето 90.000 молби за добијање азила, а за ову годину је било прогнозирано да би тај број могао порасти и до 120.000.

У међувремену, и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер затражио је одржавање ванредног самита председника влада чланица Европске уније на тему избегличке кризе.

Јункер је у обраћању новинарима у Бечу рекао да је такав састанак потребан зато што је већ одређено да ће централна тема самита заказаног за фебруар бити питање опстанка Велике Британије у ЕУ, пренела је агенција АП.

"Прилично сам забринут да нећемо имати довољно времена да се на одговарајући начин позабавимо проблемом избегличке кризе", истакао је Јункер и навеом да ће због тога затражити ванредни самит.

Немачки председник Јоаким Гаук рекао је да је ограничење броја миграната који улазе у Европу "морално прихватљиво" ако континент жели да настави да пружа помоћ онима којима је потребна.

Гаук је у обраћању на Светском економском форуму у Давосу истакао да постоји "хуманитарна одговорност" за прихват жртава прогона, али је додао да Немачка и друге европске земље морају да ограниче број људи који желе да дођу да не би дошли у ситуацију да не могу да се носе са толиким приливом.

Навео ризик поновног увођења граница унутар шенгенске зоне слободног кретања, што неке земље ЕУ заговарају, због тога што недостатак провера на границама подстиче све веће безбедносне бриге.