Полемика о ћирилици у школама и даље дрма Хрватску

Дамир Борас је гостујући на ХРТ-у остао при ставу да на ћирилицу гледа као на свако друго писмо или као на вештину која обогађује сваког човека, те да политици треба препустити да одлучи да ли ће у случају враћања ћирилице у образовном програму она бити изборни или обавезни предмет.

Орешковић је раније рекао новинарима да је за причу о ћирилици још рано, а лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко је јуче истакао да ћирилица свакако неће бити приоритет нове хрватске владе.

Борас каже да је свестан да због догађаја из прошлости ово питање побуђује емоције и наглашава да писмо није политика већ вештина.

Иначе, Борасова иницијатива изазвала је очекивано различите реакције у Хрватској.

ХРТ констатује да док неки министарски кандидују и најављују израду регистара издајника и некакве готово невероватне екстремистичке варијанте, а да су, када је реч о овој иницијативи, изостале екстремистичке реакције.

Екстремистичких реакција, примећују, није било чак ни у срединама где је то врућа тема, као што је Вуковар.

"Мој је мотив најискренији и чист да се морамо окренути будућности. Научити читати ћирилицу није тешко, а тим више што то јесте хрватско писмо и на томе треба инсистирати. То је наравно писмо и наших суседа и наших мањина", рекао је Борас.

Према његовим речима, за учење ћирилице треба врло мало времена, а тиме се отварају и простори разумевања још неких блиских језика - црногорског, бугарског, српског и македонског.

Тада, каже Борас, учење, читање и писање ћирилице не би више имало неко велико политичко значење.

Према његовим речима, суштина је да се са тог питања макну политичке конотације које, како је рекао, увек наглашава да то је то писмо хрватско.

"Морам рећи да сам добио неколико реакција. СМС-ом сам добио велику подршку, а преко имејла сам добио и неколико забрињавајућих, већином ипак пристојних писама, и ја то разумем, у свакој одлуци има осетљивости", рекао је Борас, који се залаже и за учење глагољице.

Доктор Душан Маринковић, шеф Катедре за српску и црногорску књижевност, чији је Борас бивши колега, ову је иницијативу назвао разумевањем властите културе.

"Кутлура не сме бити надзирана и под контролом оних који по мери практичне, свакодневне стварности и личних интереса практично онемогућавају да се култура покаже у пуном светлу", поручио је Маринковић.

"Ћирилица као ћирилица" за њега је европско писмо, а као пример је навео Бугарску која је чланица ЕУ.